Zemlja fudbala i stadiona

Do juna kada u Brazilu počinje zima, a i ona je blaga s prosečnom temperaturom od 13 do 18 stepeni, ova zemlja je pravi mamac za turiste. Veći deo zemlje ima osetne sezonske promene u količini kiše, temperaturi i vlažnosti, ali to ne znači da gradovi poput Sao Paula, Brazilije i Rija nisu preplavljeni migrantima u potrazi za prosperitetom, jer moto države, koji stoji na zastavi, glasi „ordem e progresso”, to jest „red i napredak”.

Planiranje dolaska u Brazil avionom jedna je od najpreciznijih stvari. Zašto? Međunarodni aerodrom „Prezidente Žuselino Kubiček” u Braziliji nalazi se na prvom mestu na listi svetskih aerodroma koji se ističu po svojoj tačnosti. Stoga je nemoguće zakasniti na prijem u hotel u 17 časova, jer avion nije sleteo u 16.

Više od 20.000 registrovanih klubova

Najpopularniji sport u ovoj državi je fudbal, pa je na listi mesta koje turisti posećuju obavezno „Marakana”, jedan od najvećih stadiona na svetu. Čak i za one koje put i nije naveo baš u Rio de Žaneiro, u kojem se on nalazi, nije moguće preskočiti neki od stadiona, jer svaki grad ima najmanje jedan. U Brazilu je registrovano više od 20.000 fudbalskih klubova, pa nije čudno što je dosada pet puta osvajao svetsko prvenstvo, što ga čini najuspešnijim na ovom takmičenju.

Prva asocijacija na Rio ili Januarsku reku najčešće je statua Isusa Hrista (Cristo Redentor) na brdu Korkovadu. Na hiljade turista dnevno poseti ovo mesto, fotografiše se i uživa u predivnom pogledu na grad.

Rio je još poznat i po karnevalu, sambi i plažama, kao što su Kopakabana, Ipanema i Leblon, brdu Šećerna glava sa žičarom koja ide do njegovog vrha, Sambodrom, gde se održava glavna karnevalska parada. Ljude iz Rija zovu Kariokama, a neslužbena himna grada je „Cidade Maravilhosa”, to jest „Čudesan grad”. Najveći koncert na otvorenom ikad održan je upravo u ovom gradu ‒ prisustvovalo je 4,2 miliona ljudi, a nastupao je britanski kantautor Rod Stjuart.

Ukoliko je neko ljubitelj kulturnih sadržaja i put ga nanese u grad Sao Paulo, nezaobilazna tačka je Gradsko pozorište. Njegova gradnja u neobaroknom stilu započela je 1903. godine, a otvoreno je 12. septembra 1911. operom „Hamlet” Ambroaza Tome. Izgledom podseća na Parisku operu i u njemu su nastupali mnogi svetski umetnici ‒ Marija Kalas, Enriko Karuzo, Izadora Dankan, Vaclav Nižinski, Ana Pavlova, Artur Rubinštajn, Arturo Toskanini...

U ovom interesantnom gradu treba svakako prošetati i Avenidom Paulista, posetiti Se katedralu, kupiti voće na Gradskoj pijaci, prošetati parkom Ibirapuera, videti grafite Beko do Batman, zaviriti u Muzej umetnosti ili Muzej fudbala.

Za one s malom decom preporučljivo je da u Brazilu posete plažu Indaija. Talasi dosežu najviše 20 inča, a čak i kada se otpliva 200 metara, voda neće doći ni do pupka odrasle osobe. Zato se ovde može videti gomila dece mlađe od šest godina, jer je ovakva plaža savršena za bezbedno učenje plivanja.

Osim prelepih plaža i kulturnih sadržaja, karakteristična za Brazil jesu i divlja naselja ‒ favele. Najpoznatije favele nalaze se baš u Riju i Sao Paulu, ali zapravo ih ima u gotovo svakom većem gradu. Nazvane su prema brdu Moro da Favela, gde su se pojavile prvi put, a sam naziv tog brda dolazi od imena biljke s igličastim lišćem koje raste u neplodnim predelima severoistoka. Zajedničko ovoj biljci i favelama jeste da su uspeli opstati uprkos teškim uslovima.

Faveladosi, Pele i Ronaldo

Prvobitne naseobine formirale su izbeglice i ratni veterani građanskog rata, a kasnije je njih zamenila većina siromašne populacije, tek oslobođeni robovi. Preko 70 odsto stanovništva su crnci i melezi, a voda za piće im je jedan od najvećih problema, pa buše cevi gradskog vodovoda kako bi došli do nje. Ali iako žive u siromaštvu, faveladosi nude najpoznatije škole sambe u Riju. Takođe, kao jeftina radna snaga mamac su za filmadžije, a u favelama su odrasli i neki od najpoznatijih fudbalera, kao što su Pele, Ronaldo, Rivaldo...

S lepotama Brazila upoznao nas je projekat specijalista Vojin Maksimović, koji je proveo u Brazilu nekoliko meseci. Iskoristio je prednosti rada od kuće da putuje kroz zemlju i upoznaje tamošnje uslove za život i kulturu.

Solarijumi zabranjeni zakonom

Zakon Brazila ima dosta uredbi koje mogu da budu neobične ostatku sveta, pa zbunjuju turiste. Na primer, u ovoj državi su operacije promene pola besplatne i finansira ih javni zdravstveni sistem. Zatvorska kazna može se smanjiti čitanjem ‒ četiri dana za svaku pročitanu knjigu. Solarijumi su zabranjeni i Brazil je prva država koja je donela takav zakon. Glasanje na izborima u Brazilu je obavezno i onaj ko ne glasa može da bude novčano kažnjen.

Crveno kao žeravica

Brazil zauzima 47,3 odsto južnoameričkog kontinenta. Na tom području živeli su brojni plemenski narodi do 1500. godine, odnosno dolaska istraživača Pedra Alvaresa Kabrala, koji je proglasio ovu teritoriju delom Portugalije. Proteže se na čak tri vremenske zone i na njoj se nalazi 25 odsto tropskih šuma sveta i postoji najmanje 70 plemena koja nikad nisu stupila u kontakt s civilizacijom. Po uređenju je federacija koja se sastoji od 26 država i saveznog okruga glavnog grada Brazilije. Službeni jezik je portugalski, a nacionalna ptica je ara. Reč „brazil” potiče od portugalskog naziva za drvo koje je nekada bilo rasprostranjeno duž brazilske obale ‒ pau-brasil, gde reč „brasil” znači „crveno kao žeravica”.