Ovi organizmi su možda bili prvi predatori na Zemlji

Tragovi molekula pronađeni u drevnim stenama otkrivaju divlji ekosistem ranog života koji je lovio i napredovao u svetskim okeanima skoro milijardu godina.

Potpise biomarkera pronađenih u stenama od pre 1,64 milijarde godina ostavio je čitav niz ranije nepoznatih organizama koji su dominirali životom na Zemlji, u svetu sa niskim sadržajem kiseonika eon pre pojave biljaka, životinja i gljiva. Ovi organizmi nisu bili slični ničemu danas živom, njihovi otkrivači, predvođeni paleobiogeohemičarima Johenom Broksom i Benjaminom Netersheimom sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Australiji, zajedno su ih nazvali biota protosterola. Oni bi mogli biti najraniji grabljivci na svetu, koji su se hranili mikrobima u izobilju u okeanima u to vreme, a takođe se čini da su preci svih eukariotskih života na Zemlji. To su sve biljke, životinje i gljive koje sada postoje – uključujući i nas.

„Molekularni ostaci biote protosterola otkriveni u stenama starim 1,6 milijardi godina izgledaju kao najstariji ostaci naše loze – živeli su čak i pre poslednjeg zajedničkog eukariotskog pretka”, kaže Netersheim, koji je sada na Univerzitetu u Bremenu u Nemačkoj, prenosi Science alert, navodeći da su drevna stvorenja bila u izobilju u morskim ekosistemima širom sveta i verovatno su oblikovala ekosisteme tokom većeg dela istorije Zemlje.

Pošto je eukariotski život – organizmi čije ćelije sadrže jezgro – danas toliko dominantan, naučnici misle da je morao nastati pre više od milijardu godina. Paleobiolozi su dugo bili u potrazi za ovim ranim eukariotima, ali identifikacija drevnih organizama je u najboljem slučaju izazovna. Pošto je prošlo više od milijardu godina otkako su živeli, svi tragovi koje su ostavili za sobom će verovatno biti izuzetno degradirani i teško ih je pouzdano dijagnostikovati.

Otkriće je napravljeno analizom stena iz vodenih puteva širom sveta, od kojih su najstarije iz formacije Barni Krik u Australiji, datiraju pre 1,64 milijarde godina. Posebno su tražili steroide, biomarker ranih eukariota koji je prvi predvideo biohemičar Konrad Bloh, dobitnik Nobelove nagrade, 1994. godine, jer skoro svi eukarioti mogu da sintetišu steroide, kao što je holesterol.

„Upotrebili smo kombinaciju tehnika da prvo pretvorimo različite moderne steroide u njihove fosilizovane ekvivalente inače ne bismo ni znali šta da tražimo”, objašnjava Broks i dodaje:

„Naučnici su decenijama previđali ove molekule jer nisu u skladu sa tipičnim slikama molekularne pretrage. Kada smo saznali našu metu, otkrili smo da desetine drugih stena, uzetih iz vodenih puteva starih milijardu godina širom sveta, curi sa sličnim fosilnim molekulima”.

Otkriće pokazuje da su se ovi biomarkeri eukariota sve vreme skrivali na vidnom mestu, iako ostaje nepoznato kakva su bila stvorenja koja su ih proizvela, pošto fosili samih stvorenja nisu pronađeni.

Međutim, istraživači veruju da su organizmi biote protosterola bili veći i složeniji od bakterija, i da su napredovali na njima kao sledeći lanac u mreži ishrane.

„Verujemo da su oni možda bili prvi grabežljivci na Zemlji, koji su lovili i proždirali bakterije”, kaže Broks.

Zanimljivo je da su tragovi koje su ostavila ova stvorenja prestala da se pojavljuju u fosilnim zapisima pre oko 800 miliona godina. Nakon ove tačke počinju da se pojavljuju alge i gljivice.