Sjaj i propast carskog Viminacijuma

 Dok se probijala kroz mulj na mestu današnjeg površinskog kopa „Drmno” kod Kostolca, Vika se zaglavila. Pokušala je da se izvuče, ali iz živog blata nije joj bilo spasa. Iscrpljena, Vika je ležala i posmatrala svoje krdo kako odlazi, dok je ona tonula sve dublje. Uginula je ležeći, a močvara je progutala celo njeno telo.

Milion godina kasnije, 2009. godine, na površinskom kopu „Drmno”, kopajući lignit u trećoj smeni, kašika rovokopača udarila je u čvrstu prepreku. Bager se pokvario na 27 metara dubine. Rudari su prišli da pogledaju šta se dogodilo. U žutom pesku izvirila je ogromna kljova. Arheolozima su se te noći usijali telefoni…

Vikin skelet prebačen je 300 metara dalje na obližnji arheološki lokalitet Viminacijum, gde se već decenijama iskopavaju ostaci glavnog grada nekadašnje rimske provincije Gornje Mezije. Iako je u nekropoli naselja starog dva milenijuma iskopano 16.000 grobova, a među njima, kako se veruje, i jedna carska grobnica, mamutica Vika predstavlja najveću atrakciju.

Paleontološki park

U paleontološkom parku izloženi su i drugi mamuti otkriveni u pleistocenskim naslagama na ovom mestu, ali jedino Vikino telo nije bilo u dodiru s kiseonikom, niti dostupno drugim životinjama, zbog čega je skelet ostao potpuno očuvan.

Vika i njeno krdo pripadali su izuzetno retkim vrstama mamuta i među najstarijima su na svetu. Do danas je širom planete nađeno dvadesetak takvih skeleta, ali nijedan od njih nije očuvan baš na mestu na kome je i nađen u potpuno istom anatomskom položaju. Među Vikinim rođacima je i mamutica Kika, nađena ranije u Kikindi.

Ovi džinovski sisari živeli su pre milion godina na prostoru Podunavlja i pripadaju najstarijim primercima s početka evolutivnog procesa vrste. Živeli su pre ledenog doba i nisu imali krzno, za razliku od njihovih kasnijih rođaka.

Na mestu gde su nekad carovali mamuti, na ušću Mlave u Dunav, Rimljani su na početku nove ere izgradili najpre vojni kamp, a zatim i grad Viminacijum, prestonicu Gornje Mezije, u kojem je na vrhuncu slave živelo 40.000 ljudi.

Od četvrtog veka, carski Viminacijum napadaju Germani, Huni, Avari i Sloveni. Posle 300 godina postojanja grad ostaje razoren i zauvek pust. Nije poznato zašto niko nikad kasnije tu nije živeo.

A bio je to nekad blistav i slavan grad. Široke ulice, vile i višespratnice, velike terme, hramovi, amfiteatar...

Gotovo da ni nema rimskog imperatora koji nije došao u Viminacijum.

Car Trajan boravio je u ovom gradu krajem prvog veka nove ere, dok se pripremao za rat s Dačanima. Hadrijan je tu organizovao lov, a dolazili su i Gordijan Treći, Filip Arabljanin, Trebonijan Gal, Hostilijan, Dioklecijan, Konstantin Veliki, Julijan i Gracijan. Imperator Hostilijan je, kako je zabeležio pisac Zosik u petom veku, godinu dana boravio s majkom u Viminacijumu. Sredinom trećeg veka tu je rasporedio trupe, ali je oboleo od kuge i umro. Veruje se da je upravo on sahranjen u kripti u mauzoleju.

Kada su počela arheološka istraživanja i otvaranje termoelektrane i površinskog kopa, u oslikanim grobnicama Viminacijuma nađeno je više od 700 zlatnih i srebrnih predmeta.

Terme su u Viminacijumu bile mesto gde su se građani okupljali kako bi se družili i odmarali. Deci je bio zabranjen ulaz u ovaj centar hedonizma. Voda nije bila prirodno termalna, već je zagrevana u posebnim pećima na različitim temperaturama. Podovi i zidovi bili su urađeni s mnogo ukusa. Bile su tu i svlačionice i sve što terme treba da imaju. Jedina mana je bilo to što se voda u ovim bazenima nije menjala, za hlorisanje se nije znalo, zbog čega su terme bile izvor zaraze, kao i nehigijenski zajednički toaleti.

U blizini termi bio je amfiteatar, gde su organizovane gladijatorske borbe. Od velelepnog zdanja danas su ostali samo temelji, ali je na njima izgrađena verna replika zdanja s tribinama koje je nekad tu postojalo. Predstave u amfiteatru bile su veoma česte, posebno u kriznim vremenima, kada je vlast na taj način građanima pružala razonodu i skretala pažnju sa životnih problema. Posle gladijatorskih borbi, deljen je hleb, masa bi odlazila kući punog stomaka, a izreka „Hleba i igara” i danas često opisuje odnos političara prema narodu.

Borbe gladijatora

Gladijatori su prolazili petogodišnju obuku i borili su se među sobom ili protiv divljih životinja, čije su kosti nađene među ruševinama arene. Ovi borci hranili su se velikim količinama žitne kaše i bili su prilično gojazni – ni nalik glumcu Raselu Krou u čuvenom filmu.

U Viminacijumu danas vredno radi tim naučnika iz raznih oblasti. Posetiocima kažu da je do danas iskopano samo pet odsto nekadašnjih građevina. Tajne o sjaju i propasti slavnog grada prekrivaju milioni kubika zemlje. Javnost kod nas ali i u svetu s nestrpljenjem čeka da zdanja Viminacijuma ponovo ugledaju svetlost dana i zauzmu mesto u kulturnoj baštini koja im pripada.