Uređeni haos Javora Rašajskog

Na onu „šta je umetnik hteo da kaže” Javor Rašajski će kratko – to što vidite. Sam nesklon objašnjavanju, ipak nastavlja – zaokuplja ga „taj haos oko nas”, plus ptice,  koje su njegovo drugo zanimanje. Sinteza i u životu i na njegovim platnima – ornitologija i slikarstvo. Zvuči i izgleda jednostavno, posmatrajući radove nastale minulih nekoliko godina, gledajući sasvim uređene kompozicije, gotovo hiperrealistična lica njegovih sova, recimo... jer ljude nije slikao i ne slika ih nikada.

„Pa vidite haos, posebno na crtežima. Pogledajte ptice, uopšte, zar to nije haos. Ima tu lešinara, a zna se šta su oni. Na primer, slika „Dogovor u biblioteci”, dogovaramo se koga ćemo da..., sve je to metafora, ali sva ornitologija na mojim platnima je u sovama. Ona ima lice zgodno za slikanje, pljosnato, bukvalno kao čovek, samo zato je koristim kao motiv. Izražajne su i mogu da iskažu emociju i stanje, prezir na primer. Sove simbolišu mudrost, a baš je suprotno, jer na sistematskoj lestvici one su vrlo nisko. Sove nisu pametne ptice, a to kako ih grčka filozofija predstavlja, nažalost, nije tačno”, progovara iz Rašajskog.

Kritika pripomaže posmatraču dela, kojima se predstavlja publici u pančevačkom Narodnom muzeju. Književnik Dušan Belča izvlači kao dve ključne stvari, njegovu vezu s umetničkom klasikom, a drugu s prirodom i retorički pita: ima li iscrpnijeg izvora za jednog umetnika da bi stvorio novi fantastični, paralelni svet, da bi ga izmaštao i naslikao sopstvenom rukom.

„Da li je iko više od njega naslikao ptica, koje prati kroz njihova staništa, gnezda i let... i još da kažemo malo je kod nas umetnika, a da su i velike zanatlije kao što je Javor Rašajski, koji prati svoje velike klasične uzore, ali i naše slavne banatske autore, Konstantina Danila, Uroša Predića, Paju Jovanovića”, napominje Belča.

A onda se tu, u njegovom crtežu, otvara čitav jedan drugačiji pol. Pored vešto nacrtanih stabala, jelena, drveća, zmija, guštera, mrmoljaka, ptičjih gnezda i u susedstvu ovih realnih bića – zmajeva, ponekad otkriva i demone i baziliske, odnosno vasiliske, koji kao da su izašli iz nekog srednjovekovnog fantastičkog bestijarija, tu su i česte predstave medijavalnih vitezova na ratnim konjima, skreće pažnju književnik Vasa Pavković.

„Pojednostavljujući stvari, rekao bih da ptice i druga realna bića prikazuju svet savremene prirode, veoma ugrožene neodgovornim čovekovim postupcima prema životnoj sredini. S druge strane, vitezovi, konjanici pod punom ratnom opremom, jasno simbolizuju hod ljudske istorije, militarističke sklonosti ljudske vrste. Tu u tom dinamičnom sklopu, kako je lepo rekao Đorđe Kadijević, simboličkih ukrštaja prirode i ljudske istorije, nastaje složena i zagonetna šifra svakog od mnogobrojnih pažljivo realizovanih crteža, odnosno slika Javora Rašajskog”, napominje Pavković, pocrtavajući da je Rašajski, krećući se od iskustva čoveka koji voli i veoma poznaje prirodu, kao malo koji naš crtač i slikar, i iz jedne vrste dubokog poštovanja prema klasičnoj tradiciji figurativnog slikarstva, stvorio vrlo složeno umetničko delo. Poslednjih decenija doprineli su tome i njegovi boravci i ornitološki i slikarski rad u Hilandaru, obogaćujući ga jednom sasvim novom estetičkom i duhovnom notom. A, šta misli publika? Pa, komentari su uglavnom pozitivni, s tim, priča nam umetnik, da kao i obično, svako ima svoje mišljenje.

 „Ako bi mene pitali, to uopšte ne bi bilo to kako ja vidim stvari, ali puštam gledaocu da ima svoje mišljenje. Taj gledalac, ipak, diktira nešto. Svako vidi šta misli da vidi, a ja sam onda zadovoljan, iako niko ne može da vidi ono što ja vidim”, priča Javor Rašajski, na čijem štafelaju je uvek neko platno, a stvaralaštvo ide svojim tokom. Dodaje da ne zna gde će ga to dovesti, ali ostaje dosledan figuraciji. „Apstraktno slikarstvo mene ne zanima, uopšte. Zašto – to ne smem da kažem javno.”

Ilustrovao preko 80 knjiga

Vrščanin rođenjem, Javor Rašajski je Akademiju likovnih umetnosti završio u Beogradu 1975. godine u klasi profesora Zorana Petrovića, kod kojeg je i specijalizirao crtež na postdiplomskim studijama, dok je crtanje učio kod profesora Aleksandra Lukovića. Aktivno izlaže pola veka i za sobom ima dvadeset samostalnih nastupa. Uradio je ili ilustrovao preko osamdeset knjiga, od kojih šest autorskih iz oblasti ornitologije, koju je za temu birao i u preko dvadeset naučnih radova. Radeći na knjigama, nagrađen je dva puta prvom nagradom na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, a vlasnik je i Visoke nagrade rumunske Akademije nauka i umetnosti za autorsku knjigu „Ptice Banata”. Grad Vršac dodelio mu je Oktobarsku nagradu 1998. i 2004. godine. Član je Matice srpske i ULUS-a. Radio je i na mestu direktora Gradskog muzeja Vršac i kao član Opštinskog veća zadužen za kulturu od 2008. do 2012. godine. Živi i radi u Beogradu i Vršcu.