Mršavost ih stajala života

Savremeni modni trendovi sve do nedavno nisu mogli da prihvate da devojke imaju obline, višak kilograma bio je apsolutno neprihvatljiv a modna industrija toliko surova da su se manekenke izgladnjavale bukvalno do smrti kako bi ispunile nametnute standarde.

Jedan od najvećih skandala u vezi sa anoreksijom izbio je nakon smrti vrhunskog modela Lusel Ramos tokom modne revije na urugvajskom Montevideo fešn viku. Tri dana pre revije, Lusel je prestala da jede, dozvoljavajući sebi da uzme samo zelenu salatu i dijetalnu sodu. Kobnog dana ipak je izašla na podijum, ali se odmah nakon prvog izlaska osećala loše pa je otišla u garderobu gde je nekoliko minuta kasnije umrla zbog jake srčane insuficijencije. Visoka 175 centimetra, dvadesetdvogodišnja devojka imala je u tom trenutku nešto više od 40 kilograma.

Njena smrt postala je tačka bez povratka: tokom Madridske nedelje mode iste godine doneta je odluka da se ne dopuste modeli sa indeksom telesne mase manjim od 18. U decembru su se italijanski dizajneri pridružili borbi protiv anoreksije. na žalost, godinu dana kasnije desila se nova tragedija - od anoreksije je umrla sestra Lusel, Elijana Ramos, takođe model. Devojka se odricala hrane sve u nadi da će zadržao „nultu” veličinu. Ova tragedija osvestila je čelnike iz sveta mode, pa je doneta odluka da se ne dopuštaju modeli sa takvom veličinom.

Smrt sestara Ramos, na žalostm, nije jedina prouzrokovana očajničkom željom da se kazaljka na vagi zadrži na što manjoj cifri.

Jedan od žrtava anoreksije bila je i Meksikanka Karla Alvarez. Kada je imala dvadset godina otišla je na kasting za snimanje televizijske seriji i izvukla srećnu kartu. Bio je to početak karijere tokom koje je glumila u u više od 20 televizijskih serija i filmova zbog čega je stekla prilično bogatstvo. Važila je i za jednu od najlepših glumica Meksika. Ali, Karla se panično plašila da će da se ugoji.

Imala je jače bokove, pa je sebe stalno izgladnjavala raznim dijetama, bavila se sportom da bi na kraju „upala” u anoreksiju kojoj se ubrzo „pridružila” i bulimija. Meksička zvezda umrla je u 41. godini. Uspeh dua „Karpenters” bio je fantastičan: osvojili su tri nagrade „Gremi”, snimili devet zlatnih albuma, deset zlatnih singlova, jedan multi-platinasti album. Brat i sestra Karpenter, Karen i Ričard, postali su idoli svoje generacije. Međutim, za roditelje zvezdane dece, brat je uvek bio važniji. Uspeh ovog muzičkog dvojca roditelji su pripisivali isključivo Ričardu, dok je Karen, iako je bila vokal, uvek ostajala u senci. Kada je uspela da se osamostali, Karen je počela da živi novi život, imala je mnoštvo obožavatelja, išla od jednog do drugog modnog snimanja, dobijala pozivnice za turneje. Tada je počela da se goji. Jela je dosta, najčešće je uzimala brzu hranu i na kraju je nabacila popriličan broj kilograma. Tokom jednog intervjua novinari su je pitali da li je u drugom stanju zbog čega se Karen uplašila da će u javnosti njen lik porediti sa slikom „debele tetke”. U vreme kada su na ceni bile „tvigice”, devojke koje su ličile na mršavu Tvigi, njen strah je nekako i bio opravdan. Zbog toga je devojka odlučila da oslabi, ali je izabrala najradikalniji način – nije jela bezmalo ništa!

Šest meseci kasnije, Karen visoka 172 centimetra, pala je na 40 kilograma. Članovi njene porodice prilično su se uplašili, pa su je smestili u kliniku iz koje je Karen izašla oporavljena i odmorna. Na porodičnim večerama prestala je da se zadovoljava listom salate, Počela je normalno da jede i činilo se da je sve u redu. Niko nije znao da je nesrećna devojka odmah nakon večere odlazila u toalet da povrati ono što je pojela. Patila je od bulimije. Jednog jutra Karen je pronađena mrtva u kuhinji. Srce nesrećne devojke jednostavno nije izdržalo. U tom trenutku imala je 36 kilograma.

Danas se Izabela Karo naziva svetskim simbolom u borbi protiv anoreksije. Za razliku od mnogih, Izabela nikada nije težila da bude mršava. Devojčica je prestala normalno da jede sa 12 godina zbog mentalnog rastrojstva njene majke. Kada je ćerka počela da odrasta, kada su, sasvim očekivano, počeli da joj se formiraju kukovi i grudi, majka je prestala da je pušta na ulicu, ograničila je njene slobodne sate kućnim poslovima i sviranjem violine i na svaki način pokušavala da je ubedi da je odrastanje i dobijanje oblina – strašno! Izabela je prestala da jede da bi njeno telo ostalo ravno samo da ne bi izazivala majčin gnev.

Ubrzo je počela da radi kao model, ali je neprirodna mršavost sprečila da napravi karijeru. Jednom je pozvana u program Si-Bi-Esa „Insajder” u kojem je otvoreno govorila o svom problemu i to ju je, zamalo, spasilo. Lekari su joj pomogli, počela je da se goji. Čak je objavila knjigu o anoreksiji pod nazivom „Devojčica koja nije želela da se ugoji”, u kojoj je upozoravala devojke da ne ponavljaju njenu sudbinu. Nažalost, telu je već bila naneta nepopravljiva šteta. Izabela je stalno odlazila u bolnice zbog otkazivanje nekog od organa, da bi u 29. godini napustila ovaj svet. U trenutklu smrti bila je visoka 165 centimetara i imala je svega 25 kilograma.