Štitna žlezda ne voli testo i slatkiše, prijaju joj proteini

Štitna žlezda je mala endokrina žlezda smeštena na prednjoj strani vrata. Oblika je leptira i proizvodi hormone značajne za metaboličke procese i regulaciji kalcijuma. Smetnje koje mogu nastati u funkciji štitne žlezde, utiču na promene svih metaboličkih parametara, pa i telesne mase. Smanjenu funkciju štitne žlezde (hipotireoza) prati povećanje telesne mase i nizak bazalni metabolizam, dok povišenu funkciju (hipertireoza) prati gubitak telesne mase i povišen bazalni metabolizam. Jedan od najčešćih oblika smanjena funkcije štitne žlezde je Hašimotov tireoiditis, hronična upala štitne žlezde koja pripada grupi autoimunih bolesti.

Tačan uzrok još nije poznat, a među mogućim okidačima za problem sa radom ove veoma važne žlezde su virusi, stres, terapija radioaktivnim jodom, izloženost brojnim pesticidima, nedostatak određenih nutrijenata u ishrani. Najčešći simptomi su pospanost, tromost, suvoća kože, kose i noktiju, otežano gutanje, loša cirkulacija, debljanje, opstipacija, sklonost infekcijama. Bolest često može biti praćena i drugim autoimunim bolestima, kao što su perniciozna anemija, diabetes, lupus, vitiligo, reumatoidni artritis, Adisonova bolest.

Ono što je dobra vest je da se ovo stanje može, osim lekovima, veoma uspešno držati u granicama normale i pravilnom ishranom.

Pametan izbor namirnica

Većina ljudi odmah započne redukcionu dijetu ne vodeći previše računa o izboru namirnica, ali i u ovom slučaju važno je samo malo pametnije birati ono što jedemo. Velika redukcije energetskog unosa uz nepravilan izbor namirnica, ne samo da neće pomoći, već može dodatno pogoršati stanje. Jedan od prvih koraka je povećanje unosa proteina.

„Neke preporuke čak kažu da je potrebno uneti oko 20 grama proteina u svakom obroku i da je najbolje da izvori proteina budu mlečni proizvodi i morska riba. Takođe, unos ugljenih hidrata se mora ograničiti, pa se zato porcije voća, mahunarki i žitarica u dnevnom obroku smanjuju. Treba izbegavati prerađenu hranu, jer ona svakako nosi suvišne i skrivene šećere, masnoće pa i sastojke koji mogu izazivati alergijske reakcije i intolerancije”, navodi nutricionista Ana Todorović.

Namirnice koje su korisne su one bogate gvožđem, cinkom i bakrom i vitaminima B grupe, antioksidansima, zatim proizvodi od celog zrna žita, morska riba i alge, kao i namirnice bogate vitaminom D, brazilskiorah.

Namirnice koje, prema rečima naše sagovornice treba da izbegavate, su kupus, kelj, karfiol, radič, prokelj, kineski kupus, spanać, blitva, rotkvice, repa, pinjoli, kikiriki, proso, jagode, kruške, breskve i soju.

„Kada se zdravstveno stanje popravi i nivo hormona uspešno kontroliše neke namirnicem ožete da vratite u jelovnik, ali nikako ne smete da imate stare navike. Jelovnik mora da se detaljno i pažljivo planira, a promene u stilu života moraju da budu stalne”, navodi naša sagovornica.

Predlog jelovnika za bolji rad štitne žlezde

Doručak

Hleb od integralnih žitarica ili bezglutenski

Namaz od humusa ili susamov tan, namaz od bundeve, maslina, suncokreta

Sezonska salata prelivena sa maslinovim uljem i limunovim sokom

Recept za humus i susamov tan

Užina

Jagode i dva brazilska oraha

Ručak

Riba (tunjevina file, skuša, som, šaran, losos …) ili bareni pileći file

Grilovano povrće

Salata od sveže crvene paprike

Užina

Salata od rendane zelene jabuke, celera, cvekle, malo oraha i limuna sa malo meda

Večera

Bezglutenski hleb

Grilovane tikvice prelivene maslinovim uljem i namazane povrtnim sosom

Namaz od povrća na grilovane tikvice

Zelena salata sa sirovim semenom bundeve sa maslinovim uljem i limunovim sokom.