Strpljivo sam gradila svoj put

Od trenutka kada je naprosto očarala televizijske gledaoce kada je kao Mala u „Senkama nad Balkanom” nevinim osmehom prekrila bol i tugu koje je nosila u sebi, mlada glumica Milica Gojković ne zna za predah. Neposredno nakon „Senki” dobila je stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, igrala u brojnim predstavama, tumačila uloge u serijama poput „Bese”, „Žigosanih u reketu”, „Nečiste krvi”, „Bunara”..., dobila više nagrada, a sada je gledamo u nastavku „Južnog vetra: Na granici” gde tumači dve uloge.

– Iako mi je prva uloga bila u Ateljeu 212, zadržala sam se u JDP-u, u kojem sam stalni član od novembra 2018. godine. To je, naravno, donelo jednu drugu vrstu obaveza, ali i saznanje da negde pripadate. Upravo tu sam odigrala uloge koje mi mnogo znače, a i vezala sam se za ansambl. Osećam se kao kod kuće – kaže Milica Gojković nakon probe predstave „Razvojni put Bore Šnajdera” koja će, u režiji Egona Savina, premijeru imati 16. marta.

Kaže naša sagovornica i da joj stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pruža sigurnost jer prima svakog meseca platu što je jedna briga manje, posebno u ovom trenutku kada je sve tako neizvesno i pogotovo što je tokom pandemije virusa korona bila materijalno sigurna što sa mnogim njenim kolegama, nažalost, nije bio slučaj.

Glumica, koja je diplomirala u klasi Nebojše Dugalića na Akademiji umetnosti beogradskog „Alfa” univerziteta, smatra da joj je serija „Senke nad Balkanom” pomogla da postane vidljivija

– To mi je, uz pozorište, omogućilo da biram šta ću da radim. A ja volim pažljivo da biram jer nismo rođeni da možemo sve uloge da tumačimo. Želim svaki put da budem drugačija. Do sada sam imala sreće i sa projektima u kojima sam nastupala, ali i sa rediteljima koje stvarno volim i poštujem, koji znaju šta hoće i šta traže od nas. Povrh svega, pružila mi se mogućnost da igram sa kolegama sa kojima je uzbudljivo raditi. I sada se stvari odvijaju upravo onako kako bih želela. Ceo život maštate, radite, stvarate i nadate se da će to imati nekog odjeka, tako da mislim da sam strpljivo gradila svoj put – smatra mlada glumica

Na naše pitanje može li danas sebi da objasni zbog čega su je tri puta odbili na prijemnom na Fakultetu dramskih umetnosti, Milica se smeje i kaže da to pitanje i nije za nju.

– Pre bih rekla da je za njih. Ali, sigurno je i do mene, biće da nisam bila spremna. Postoji neki razlog zbog kojeg nisam primljena, ali kada se konačno negde drugde upišete shvatite da je sve baš tako trebalo da se desi. Iskreno, ni jednog trenutka se nisam pokajala što sam otišla kod profesora Nebojše Dugalića. To što mi mislimo da nam nešto pripada u nekom trenutku, ne mora da bude istina – kaže Gojkovićeva.

Sa rediteljem Milošem Avramovićem počela je da sarađuje sasvim slučajno. Pozvana je na audiciju baš za uloge sestara bliznakinja koje tumači.

– Bilo je to nešto novo i drugačije, jedino mi je bio mali problem to što njih dve samo na početku imaju jednu zajedničku scenu. Potom, nakon nemilog događaja, ostajemo vezani samo za jednu sestru. Ali, razgovarajući sa Milošem zaključila sam da bi zbog toga trebalo da budemo efikasniji i utoliko je naš zadatak bio zahtevniji, ali meni definitivno izazovniji. Sada imamo samo jednu sestru i čini mi se da smo uspeli da napravimo uzbudljivu stvar. Vidite da su to različite osobe, ali ipak slične po mnogo čemu, a moj zadatak je bio da ne preteram i da ne odem u neku karikaturu – kaže naša sagovornica, ističući da je shvatila da je posao novinara, kojim se bavila njena sestra u seriji, izuzetno uzbudljiv, ali naporan i stresan i da nikako ne može da ga uporedi sa svojim poslom jer bi novinar trebalo da bude do te mere informisan da ništa u toku dana ne bi smelo da mu promakne.

– A ono što je možda najteže svima koji se bave tim poslom jeste kako ostati objektivan, kako zadržati svoje mišljenje, a pružati pravu istinu, ostati nepristrasan. Svedoci smo da mediji imaju veliku moć što jedna od mojih junakinja i demonstrira pokušavajući da dođe do istine – kaže Milica Gojković.

Saradnji sa ekipom „Južnog vetra” veoma se radovala jer je to tim koji dobija.

– Čovek se oseća sigurnije, ušuškanije kada dođe u ekipu koja zna šta hoće, gledate da ne kaskate za njima ako je to moguće jer su oni uigrani, posebno u akcionim scenama. Kada gledam seriju, čini mi se da je svako od njih porastao od onog prvog filma – priča Milica.

Na pitanje kako usklađuje obaveze u pozorištu i snimanja, kaže da jednostavno mora da nađe vremena za sve.

– Zna da bude naporno, ali ne bi valjalo ni da ne radim. Mi svi želimo da radimo, a kada se desi i da snimamo i da imamo probe u pozorištu, a uveče predstave, vrlo često se žalimo i žao nam je što je to tako. Ali, neki balans uspemo da napravimo. Samo ne smemo da se opiremo i… eto magije – kaže Milica Gojković.