Greške koje svi prave kada prave kus-kus

Kus-kus je divno jelo, sve dok ne pravite previše grešaka kada ga kuvate. Doduše najgore što može da vam se desi je da zagori ili da se zgrudva. Ipak, uz prave savete postaćete specijalista za ovo ezgotično jelo.

Kus-kus postoji vekovima. Najraniji dokazi koje imamo o njegovom postojanju potiču iz severne Afrike u trećem veku. Međutim, prvi put je počeo da se pojavljuje u arapskim kuvarima 1200-ih i 1300-ih. Marokanska kuhinja smatra da je to njihovo nacionalno jelo, ali i mnoge druge države ga prosvajaju. Popularan je i na Bliskom istoku.

Različite vrste kus-kusa

Postoji nekoliko vrsta kus- kusa. Neki se kuva na pari, nekome je potrebna samo rehidratacija.

Marokanski kus-kus je vrsta kus-kusa manjeg zrna koja po konzistenciji izgleda slično grizu. U drugim oblastima severne Afrike, poput Alžira, kus-kus je različitih veličina, koje izgledaju kao biseri. Libanski kus-kus je otprilike iste veličine kao i biser.

Pogrešan način kuvanja

Uobičajena greška koju ljudi prave sa kus-kusom je da misle da je svaka vrsta ista i zahteva iste metode kuvanja. Instant kus-kus rehidrira za samo nekoliko minuta uz dodatak vruće supe. Sirovi marokanski kus-kus treba da se kuva na pari nekada i do pet sati, a biserni kus-kus treba da se kuva kao testenina.

Tokom kuvanja dodajte i kockicu putera ili malo maslinovog ulja.

Pravljenje istog recepta svaki put

Ne treba da uđete u kolotečinu kada je u pitanju pravljenje kus-kusa. Najlakši način da promenite kus-kus je da promenite začine koje koristite u bujonu. Jednom možete izabrati tradicionalne marokanske začine, drugi put vaš omiljeni kari, a drugi put više začina inspirisanih Mediteranom. Međutim, promena vrste kus-kusa koji koristite, povrća ili mesa takođe može doneti potpunu promenu ukusa.

Suvo grožđe

Suvo voće, orasi, pa čak i semenke nara mogu poboljšati ukus kus- kusa. Ove dodatke sipajte posle kuvanja, da se oseti drugačija tekstura jela.