Siromašni bogataši

Čarli Čaplin nije voleo da nosi novac sa sobom da ga ne bi potrošio, Keri Grant je obeležavao flašu sa mlekom da neko ne bi popio gutljaj, Danijel Danser je obmotovao noge slamom a Heti Grin, „veštica sa Vol strita”, nosila je dasku u donjem vešu da ne bi platila lečenje diskus hernije

Bogati ljudi često štede, biraju skromnu odeću, ne kupuju skupe sitnice i veruju da što više razmišljate o novcu, to je teže usredsrediti se na ciljeve. Možda zato i jesu bogati. Ponekad, ta štednja ode predaleko. Postoji mnogo primera kada su se bogati ljudi ponašali kao prave škrtice.

Tako je, primera radi, legendarni Čarli Čaplin zarađivao oko 200 hiljada dolara nedeljno, kada bi se prevelo na današnji novac, ali nikada nije mogao da se navikne na činjenicu da ima para. Čarlijevo detinjstvo proteklo je u strašnom siromaštvu.

Već sa pet godina postao je beskućnik nakon što mu je majka doživela nervni slom, a otac poginuo. Jedno vreme proveo je u domu za nezbrinutu decu i zarađivao peni prodajom novina i pomaganjem u štampariji i bolnici. To je ostavilo tako veliki trag na njemu kada je odrastao da je nastavio da štedi čak i kada je postao milioner.

Na njega je mogla da se primeni izreka kako tvrdičluk počinje tamo gde prestaje siromaštvo.Veliki umetnik gotovo nikada nije nosio novac sa sobom da ga ne bi potrošio, dozvoljavao je prijateljima da plaćaju njegove račune, a za izgradnju kuće unajmio je stolare koji su do tada radili samo scenografiju. Nije bilo baš najpouzdanije, ali jeste bilo znatno jeftinije.

Priča Kerija Granta pomalo podseća na Čaplinovu. Teško detinjstvo ostavilo je ožiljke i na ovom harizmatičnom glumcu koji je 1970. godine dobio specijalnog Oskara za doprinos filmskoj umetnosti. Kerijeva majka je zbog psihičkih problema završila u psihijatrijskoj ustanovi a mladić je rano napustio rodni dom. Pridružio se trupi putujućih glumaca da bi nakon mnogo godina uspeo da osvoji Holivud. Svi su o njemu govorili kao o izuzetno škrtom čoveku - uzimao je novac kako bi pravio društvo gostima, pravio oznake na flaši od mleka da bi mogao da proveri da li je neko popio gutljaj. A među Grantovim hobijima bio je i jedan koja svakako nije odgovarao statusu holivudskog bogataša - glumac je gomilao dugmad koju je sekao sa starih košulja.

Mnogi nikada nisu čuli za Danijela Dansera, čoveka koji je ušao u istoriju kao jedna od najvećih škrtica. Njegova škrtost zaista nije poznavala granice i, po svemu sudeći, bila je nasledna. Danijelov deda i otac štedeli su bukvalno na svemu, ali sin ih je nadmašio. Danser je nasledio veliko imanje sa farmom i livadama. Pogodite šta je prvo uradio?! Tačno, otpustio je celokupno osoblje! Jedini radnici koje je ostavio bili su čistači sena. Rešio se i životinje na farmi kako ne bi trošio novac na njihovu hranu.

Generalno, prema hrani je Danijel bio izuzetno rezervisan. Na njegovom dnevnom meniju bio je samo jedan obrok koji se sastojao od čorbe sa starim kostima i knedlama. Danijelove higijenske navike bile su ograničene na kupanje u obližnjem ribnjaku. Jedan isti kaput nosi bi neprekidno dvanaest meseci a potom bi ga menjao za novi, noge je obmotavao slamom. Rođen početkom 18. veka doživeo je, za to doba duboku starost, umro je u 78. godini a o njegovom životu su ubrzo nakon smrti pisane mnoge priče.

Preduzetnica, poznata i kao „veštica sa Vol strita”, Heti Grin, do današnjih dana se pojavljuje u Ginisovoj knjizi rekorda kao „najškrtija osoba na svetu”. Heti je bila milionerka ali je čitav život lutala po iznajmljenim stanovima. Posedovala je čitave četvrti u Čikagu, ali nikada nije imala svoj dom. Rođena u bogatoj porodici Heti je od detinjstva učena da bude štedljiva. Teško da su deda i roditelji mogli da pretpostave koliko će tokom narednih decenija njihova naslednica otići u krajnost štedeći svaki peni.

Heti je, pričalo se, kupovala stari hleb i polomljene kolače, jer su bili jeftiniji od onih u komadu. Za nedeljne zalihe hrane izdvajala je pet dolara. Haljine je menjala izuzetno retko, a neki su tvrdili da ni veš nije bila sklona često da kupuje. Najstrašnije je što je sopstvenom sinu usratila lečenje kod dobrih ali skupih doktora pa ga je, kada je slomio nogu, odvela u bolnicu za siromašne. Tamo su mu lekari pomogli koliko su mogli jer su imali ograničena sredstva, ali je dečaka noga i dalje bolela. Na kraju su morali da mu amputiraju nogu zbog gangrene.

Heti je nekoliko godina pred smrt počela da pati od diskus hernije pa je otišla kod lekara koji joj je preporučio lečenje koje je koštalo 150 dolara. Priča kaže da je bogatašica napustila ordinaciju čim je čula cifru odlučivši da u donji veš stavi dasku kako bi joj držala leđa i sprečavala otok.

Sin je godinama nakon majčine smrti pokušavao da uveri američku javnost da su sve to bile laži, da je Heti, zapravo, bila dobrotvor iz senke i da je pomagala siromašnima. Govorio je i da nikada nije menjala dom već samo lokaciju za svoju kancelariju. Nisu mu poverovali.