Bajkovito selo nad klisurom

Tanka vijugava Nišava na jugu, u „kadru” s magistralnog puta Niš–Sofija, kako bi pisci rekli – zavodljivo, ali sigurno vas vodi u donedavno zaboravljeno vinogradarsko selo Sićevo, po kome je i dobila ime jedna od najlepših klisura u Evropi.

Ipak, da uspešni ekonomista Žarko Martinović iz Prokuplja zbog posla nije došao u Niš i potom u obližnje Sićevo, odakle mu je supruga Violeta, bajkovito selo nad Sićevačkom klisurom, nekad poznato po velikom izvozu vina, ostalo bi nepoznato na mapi Srbije. Otkako je početkom 21. veka zatvorena zemljoradnička zadruga iz 1905. i napuštena njena zgrada iz 1934. godine, i kuće su naglo ostajale prazne. Stoletni podrumi „tamjanike” su zatvoreni, te je ovo selo retko bilo na putu namernika.

Zaboravljeno blago

Otkrivši „zaboravljeno blago” Žarko je najpre obnovio kameni podrum star 250 godina, otvarajući vrata ove
etno-retkosti za Pres-karavan koji je prolazio niškom klisurom. Ispod prese za grožđe s početka 19. veka i poklopaca betonskih posuda za vino, otkriva nam, nalazi se zemunica. U njoj se hrana čuvala od čestih nepoželjnih gostiju naseobine na istorijskoj vetrometini. Originalni ćilimi, nošnje i hrastova burad, posuđe iz prošlih stoleća pričaju storiju zaboravljenog vinogradarskog kraja na jugu.

U podrumu čuva i jednu od najstarijih etiketa sićevačkog vina na kojoj je lik najlepše žene kraja u nošnji. Kasnije, zamenila ju je etiketa s likom Lepe Brene...

Kako bi podsetio na zaboravljeno bogatstvo, naš domaćin osnovao je i manifestaciju „Dani sićevačke berbe”. Od prihoda jesenje manifestacije upravo je započeta obnova hrama Svetog proroka Ilije iz prve polovine 19. veka, s vrednim ikonostasom iz toga doba. Retkost crkve je zvono koje je donirao kralj Milan Obrenović 1888. i drugo liveno u sićevačkoj školi kao poklon kralja Petra Prvog Karađorđevića 1906. godine.

Ispod brda Višegrad, crkva je u zajedničkom dvorištu sa zdanjem Likovne kolonije, koju je 1905. osnovala Nadežda Petrović, gde se održavaju i susreti istoimene književne kolonije. Zbog zapuštenosti zdanja i porte, po dogovoru Grada Niša i države, planira se obnova vrednih građevina i spomenika Sićeva, najavljuje predsednik opštine Niška Banja Dušan Živković. U izjavi za „Magazin”, kaže i da su započeti radovi na komunalnoj infrastrukturi i obnovljen deo puta, koji se od magistrale penje ka selu.

Područje klisure poznato je i po pećinama Velika i Mala Balanica. Nedavno je selo dobilo drvena odmorišta na vidikovcima s kojih se, čak i kad je gusta magla, pruža neverovatan prizor nad kamenim svrljiškim obroncima, „presečenim” vijugavim koritom Nišave. S vidikovca se vidi i prva državna hidroelektrana iz 1931. godine, i danas u funkciji EPS-a.

Potomci osnivača zadruge „Sićevo” počeli su da obnavljaju stare i zapuštene podrume. Odlučivši da sledi put čukundede, upravo se preuređenjem starog kamenog podruma bavi Goran Stanković. Njegova supruga Ana priseća se da je celo Sićevo radilo nekad za zadrugu i ni za koga „zime bilo nije”, jer svaka kuća ima kameni vinski podrum.

Čuvari starih, sad već žutih vina, u podrumu koji je sačuvao pet generacija. Miodrag i sin Milan Andrić obnovili su i staru kuću. Ciglu za podrum Andrići su svojevremeno sami pekli, jer je to tradicija kraja čije je zemljište i za ciglu pogodno.

Zoran i Jadranka Vacić bodre sina Miloša da obnovi zdanje iz 1925. godine, a stari otac ispričao je i istinitu priču o zaboravljenom buretu: čekajući rođenje sina pekao je rakiju, koju su potom zaboravili u jednom buretu. Otvorivši ga mnogo godina kasnije dobili su, sad već čuveni, sićevački vinjak od vina.

Rana berba

Postoji legenda da je Sveti Sava, prolazeći na putu za Carigrad, zamolio za krčag vode, a jedna domaćica mu je objasnila da u Sićevu nema sveže vode, jer ima vina. Kada ga je probao, Sv. Sava je blagoslovio Sićevo i poželeo seljacima da im „grožđe rađa pre nego ostalima”.

Zbog toga, veruju, grožđe ovde prvo zri i berba je među najranijima, što će se ubuduće proslavljati. Devojke će, ovde visoko nad Nišavom, uz muziku i folklor, tradicionalno u nošnjama gaziti grožđe u drvenim kacama, a od atraktivne turističke manifestacije prikupljaće, kažu, novac za neočekivani „povratak” vinogradarskog Sićeva na mapu Srbije.

Zvona u hramu Sv. proroka Ilije

Osim dva livena zvona, koja su naručili srpski kraljevi, crkva je retkost i kao jednobrodna pravougaona građevina koja ima oltar i polukružnu apsidu na istočnoj strani. Zdanje je bez priprate i direktno se ulazi sa zapadne strane kroz centralno postavljena vrata, iznad kojih je „dvopojasna plitka niša u kojoj je ikona, a na bokovima poluobli svod”, pišu stručnjaci, zbog čega „ne pripada nijednom arhitektonskom stilu”. Zidana je od lomljenog i tesanog kamena i cigle.