Matisova soba

Čuveni, sjajni, slavni... francuski slikar Anri Matis (1869 – 1954), često je slikao sobe. Jednoj takvoj njegovoj slici sobe, stalno se vraćam u mislima. To je veliko platno 180 puta 246 centimetara, naslikano 1908. godine, koje danas visi na zidu čuvenog petrogradskog muzeja Ermitaža i koje se zove „Crvena soba”.

Na slici je enterijer, a u njemu sto sa dve stolice uz prozor sa vidikom. Pored stola je žena koja aranžira voće na tanjiru sa visokim postoljem, tu su još i posude sa pićem, rastureno voće, cveće u vazi... sasvim obična svakodnevica.

Kada je jednom, jedna dama posetila Matisa u njegovom ateljeu i gledajući jednu drugu njegovu sliku izjavila: „Čini mi se da je ruka žene isuviše dugačka”, Matis joj je odgovorio: „Madam, vi ste u zabludi. To nije žena, to je slika!”

Analogno tome, posmatrajući sliku „Crvena soba”, ja zamišljam kako Matis i meni kaže: „Čuvajte se pogreške – to nije soba, to je slika”. I tačno je tako. Slici nije potrebno da se identifikuje sa stvarnošću koja joj je poslužila kao inspiracija. Tako je i ova lepa slika – slika sobe koja je u prirodi, sve drugo samo ne lepa. Od nje bi nas u stvarnosti zabolela glava, postali bismo razdražljivi, krive linije bi nam poremetile ravnotežu, u masi šara mogli bismo da pomirišemo stolnjak umesto cveća u vazi ili da okusimo staklo umesto pomorandže. Ovakva soba bi u stvarnosti možda prijala samo melanholicima ili teškim depresivcima. Pa zašto je onda svima, a naročito ekspertima – divna?

Teško je govoriti o slici punoj boja u „crno-beloj” tehnici. Ipak, pokušajmo.

Ravna podloga stola i zida je uzbudljivo crvene boje, dok je uznemirena, izuvijana i komplikovana dekoracija na tim istim površinama mirne, plave boje u nekoliko tonova, uokvirena tamnom, skoro crnom. Atmosfera je topla i privlačna, a žena u crno-belom, do krajnosti uzdržana, kao zamišljena ili pospana, i u izrazu i u gestu. Mirni, zeleno-plavi pejzaž sa kućom u daljini i vesele, razigrane i razdragane narandžaste voćke rasute po stolu... O ravnoteži je reč. Tako jedan, u potezu uskovitlan crtež, dopunjen bojama, u našem oku stvara osećaj potpune ravnoteže. A to je ono što i našem duhu prija.

Arhitekti za dizajn enterijera često su u prilici da odgovaraju na pitanje: „Koje boje i kakve kombinacije odabrati za sobu i gde naći inspiraciju?”

A to je ponekad, nešto sasvim drugačije od onoga što na slici, na prvi pogled ugledate.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs