Divlje bilje za pitoma jela

Ako ste ljubitelj šetnji po prirodi, ako ste radoznalog duha i ne ustručavate se da probate nešto novo i drugačije, proleće je pravo vreme da krenete u avanturu otkrivanja i prikupljanja jestivog divljeg bilja i njegovog korišćenja u pripremi ukusnih i zdravih jela – od pita i čorbi do namaza i torti. Maslačak nije samo neugledni cvet u koji deca duvaju kad se latice osuše, niti je kopriva korov koji ožari, kao što ni gloginje i drenjine nisu nikakva sirotinjska hrana.

Ove i mnoge biljke rasute po livadama, iznikle uz potoke i stene, mogu se naći u zbirci recepata „Divlji kuvar” Momčila Antonijevića. Autor je novinar, travar, kuvar i nekadašnji predavač na Fakultetu političkih nauka (saradnik u nastavi na predmetu teorija kulture), koji je rešio da napusti akademsku karijeru i posveti se „snazi bilja”, kreiravši istoimeni blog i jutjub kanal. A ova knjiga je, kaže, plod tri njegove ljubavi: prema lekovitim biljkama, kuvanju i pisanju.

– Lekovitim biljkama bavim se punih 28 godina. Novinarstvo i travarstvo u mom slučaju uvek postoje paralelno, samo što se primat jedne delatnosti u odnosu na drugu povremeno menja. Jutjub kanal „Snaga bilja” nastao je jer sam uvideo da u okeanu internet informacija nedostaje filter, mesto s pouzdanim i proverenim informacijama – kaže Antonijević za „Magazin”.

Zato „Divlji kuvar” nije samo zbirka recepata s lekovitim, začinskim, mirisnim i samoniklim biljkama, autor navodi koje vredne sastojke te biljke sadrže, kada se beru, na koje sve načine koriste. U njemu su i priče o nekim veoma zanimljivim ljudima koji su svojim radom i delom inspirisali Antonijevića i pomogli mu da ostvari svoju ideju o jednoj ovakvoj knjizi.

– Neki od njih bave se sakupljanjem biljaka, neki uzgojem, ima i onih koji su prirodu i divljinu uvrstili u turističku ponudu. Ima među njima i mladih izviđača, entuzijasta koji su odlučili da se iz grada presele na selo. Sve su to fantastični ljudi o kojima se mora više govoriti i za koje sam uveren da će nadahnuti i čitaoce da izađu napolje i hrabro zakorače u prirodu – uveren je naš sagovornik. Dodaje da bi bio veoma srećan kad bi Srbija postala prepoznatljiva na turističkoj i gastronomskoj mapi upravo po svojoj izvrsnoj hrani prepunoj divljeg, lekovitog i samoniklog bilja, a za to imamo sve preduslove.

Sastojke za jela i preparate o kojima piše nabavlja na Zlatiboru, Tari, Goliji, Staroj planini. Najradije kao začine koristi vranilovu travu, rtanjski čaj, sumac, majčinu dušicu, žalfiju...

Da li mu se dogodilo da upotrebi pogrešnu biljku ili plod ili napravi grešku u pripremi, s neprijatnim posledicama po sopstveni stomak?

– Ne. Upravo iz ovog razloga svaki recept u „Divljem kuvaru” praćen je kju-ar kodom koji vas vodi na jutjub video, gde čitalac može da proveri kako biljka o kojoj je reč izgleda u prirodi, kako se koristi i za šta je lekovita – objašnjava autor.

Antonijević kaže da su „divlja jela” veoma često na njegovom tanjiru, kao sastavni deo svakodnevne ishrane, jer su zdrava, ukusna, neobična, laka za pripremu i od prirodnih sastojaka koje možemo naći svuda oko nas.

Zato i našim čitaocima preporučuje da ih što više koriste, počevši od onih jednostavnijih, kao što su kopriva, sremuš, dragoljub i maslačak.
– Eksperimentišite s ukusima, prepustite se intuiciji i uživajte – savetuje Momčilo.

Prava tajna dobrog jela se, po njegovom mišljenju, ne nalazi u frižideru, već na polici za začine, gde on drži garam masalu, harisa pastu, hoisin sos, majoran, kandiranu koru pomorandže, pink biber, dimljenu ljutu papriku...

– Gde god da odem, donosim začine koji mi traju godinama. Moja filozofija je da sastojaka može da bude malo. Za pravu kulinarsku umetnost potrebne su dve stvari: način i začin. Tako je i „divlja čorba” nastala spontano, na Zlatiboru, a sastojke nisam tražio u frižideru, već na livadi. Prošetao se, ubrao nekoliko biljaka i skuvao čorbicu. Strog i konzervativan žiri, koji nije ljubitelj improvizacije, a to su moji roditelji, dao joj je najvišu ocenu – objašnjava autor kako je nastao jedan od recepata iz „Divljeg kuvara” koje objavljujemo u ovom broju.

Prolećna zvezda (salata za čišćenje organizma)

Potrebno je:

• 1 šaka listova jagorčevine
• 1 šaka listova maslačka
• 1 šaka mišjakinje
• nekoliko cvetića ljubičice
• sok od pola limuna
• 1 kašika hladno ceđenog maslinovog ulja
• malo soli

Listovi maslačka beru se dok biljka ne procveta i izuzetno blagotvorno deluju na jetru i bubrege. Mišjakinja se može ubrati već krajem zime, njen ukus podseća na kuvani kukuruz, a koristi se u kurama mršavljenja i za izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Jagorčevina i ljubičica su odličan lek za disajne organe. Kada operete i osušite listove, isecite ih krupnije, promešajte, posolite i začinite limunovim sokom i maslinovim uljem, pa još jednom sve dobro izmešajte. Salatu dekorišite cvetovima ljubičice ili jagorčevine.