Uredna soba

„Svojina je zamka. Ono što verujemo da posedujemo u stvari poseduje nas.” Kar

U svetu obilja postoji „pokret protiv stvari”. Protagonisti ogromnu većinu predmeta koji ispunjavaju naše sobe, smatraju suvišnim. Naravno, oni prihvataju da su postelja, stolica, sto i orman, uz još neke detalje, neophodni, ali isto tako osuđuju nekontrolisano gomilanje svega i svačega što se proizvodi i prodaje, pod firmom savremenih dostignuća ili statusnih simbola.

Nažalost, ljudski poriv za posedovanjem suvišnih stvari neobično je snažan, i na njemu, dobrim delom počiva prosperitet uspešnih privreda u svetu. Biti civilizovan po kriterijumima „čoveka zapada”, znači imati mnogo potreba, a imati mnogo potreba znači imati mnogo predmeta za zadovoljenje tih potreba. Ovaj ciklus se neprekidno obnavlja, jer novi predmeti rađaju nove potrebe, pa tako dolazi do situacije da ono što je nekada značilo pomoć vremenom postaje opterećenje.

Pre nego što počnete da jadikujete zato što ne možete da kupite ništa novo za svoju sobu, uđite u nju i dobro je osmotrite. Možda je i ona puna svega i svačega iz vašeg „vremena obilja”? Od predmeta do predmeta, analizirajte stanje stvari, odgovarajući na sledeća pitanja:

– da li mi je ta stvar potrebna, da li mi je korisna ili mi je suvišna

– da li sam uopšte imao(la) razlog da je kupim i za nju dam novac

– da li mi je sa njom soba lepša ili bi bez nje bila još lepša

I tako dalje.

To isto uradite u kuhinji i u kupatilu, a postupak primenite i na sadržaj ormana.

Iznenadićete se kada konstatujete da vam znatan broj stvari baš više ništa ne znači. Oslobodite ih se tako što ćete ih prodati ili pokloniti nekome kome će možda biti od koristi. Ako imate predmete bez ikakvih upotrebnih, estetskih, intimnih ili muzejskih vrednosti – bacite ih! I nemojte reći da tako nešto ne postoji u vašoj kući!

Možda će nekome predlog o bacanju stvari u ovo vreme zazvučati cinično ili neozbiljno. Ne, iza ovog predloga stoje najbolje namere. Psihologija čuvanja stvari koje nisu potrebne ni nama ni drugima, neće pomoći da se osećamo bolje, a podsećanje na to da smo nekada kupovali gluposti sada nas može samo nervirati.

Jedan pametan čovek iz „sveta obilja” lepo je rekao: „Predmet koji ničemu ne služi, dvostruko je zlo. S jedne strane troši dragocene sirovine da bi bio napravljen, a s druge strane zagađuje okolinu, jer ubrzo biva odbačen.”

Ako ipak pripadate onima koji smatraju da je ovo naše vreme kada treba čuvati sve, od poderanih papuča do pročitanih novina sa davno prevaziđenim političkim događajima, onda bar unesite red u to čuvanje. Odredite mesto za staru hartiju, staro gvožđe i stare krpe. Oslobodite svoju sobu, jer ona ne može i ne sme postati mesto za skupljanje sekundarnih sirovina. Naročito ako je mala i ako je volite.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs