Na bicikl bez slušalica i dobro osvetljeni

Jedna od najvažnijih stvari na koju Zakon o bezbednosti saobraćaja obavezuje bicikliste jeste obavezna upotreba svetala (napred belo svetlo, pozadi crveno), zatim vožnja u saobraćaju bez upotrebe alkohola i opojnih sredstava. Zakon propisuje brzinu na biciklističkim trakama do 35 kilometara na sat, dok u kolovoznim trakama nije ograničena, ali se obično vozi do 40 kilometara na sat.

Stručnjaci upozoravaju da biciklisti često nisu osvetljeni, nemaju svetla ili neke reflektujuće elemente, a drugi razlog stradanja biciklista je naglo skretanje, ne samo noću već i po danu. Takve nagle pokrete automobilisti ne očekuju i zato dolazi do sudara.

Najviše nastradalih je upravo u gradskim sredinama, tamo gde je saobraćaj najgušći, a dvotočkaši vole da koriste mobilne telefone dok voze i nose slušalice. U poslednje vreme biciklisti su angažovani u radu raznih kurirskih službi i dostave robe, pa oni na biciklima žure da bi napravili što veći promet, a to sa sobom nosi i opasnosti prilikom skretanja, promene pravca, nepažnje vozača.

Stručnjaci su izračunali da biciklisti kada učestvuju u saobraćajnoj nezgodi imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj s putnicima i vozačima u putničkim automobilima.

Ključni problem bezbednosti biciklista u saobraćaju jeste njihova ranjivost, s obzirom na to da i pri relativno malim brzinama često zadobijaju teške telesne povrede, uglavnom zbog toga što je jedina zaštita njihova odeća. Takođe bitan problem je i nedostatak biciklističkih staza i traka, pa su dvotočkaši primorani da za kretanje u saobraćaju koriste površine namenjene za kretanje motornih vozila.

Veliki problem je nedostatak infrastrukture, a i ako je ima – nije bezbedna. Na mnogim mestima nedostaju stubići da odvoje biciklističku traku od kolovoza.

Najefikasniji prevoz u gužvi

Novi Beograd i Zemun su zbog svog ravnog terena i širokih ulica i bulevara vrlo pogodni za veće korišćenje bicikala u prevozu. Nažalost, nisu ispunjena obećanja o postavljanju biciklističkih staza dužine više od sto kilometara. Od planiranog izgrađeno je svega petnaest kilometara staza za bicikliste.

– Biciklizam je najefikasniji način prevoza na razdaljinama od pet do sedam kilometara u gradu,

U Beogradu je sada 0,9 odsto biciklista u saobraćaju, a u Novom Sadu je broj porastao s tri odsto na deset, što je cilj koji su sebi postavili i Beograđani, a kada će ga dostići – ne zavisi samo od ljubitelja biciklizma.

Biciklisti treba posebnu pažnju da obrate kada su kamioni u blizini. Ova vozila imaju takozvane mrtve uglove, tako da vozač kamiona često nije u mogućnosti da ih vidi, posebno ukoliko se kreću uz desni bok kamiona i u situaciji kada kamion skreće. Kada su u blizini kamiona ili mu se približavaju, biciklisti uvek treba pažljivo da procene situaciju i pristupe joj obazrivo.

Iskusni biciklisti savetuju mlađe da je najvažnije da obe ruke drže na volanu, odnosno kočnicama kako bi mogli maksimalno brzo da reaguju i da ne koriste razne audio i video uređaje, a ako baš ne mogu bez slušalica, da nikada ne koriste obe, već samo jednu. Kaciga je važna, ali nije po zakonu obavezna ni kod nas ni u svetu, jer se prilikom pada povređuju najčešće ruke i noge, a ne glava.

Oprez je obavezan: neprestano se mora gledati oko sebe, motriti situacija, paziti i na automobile i pešake, a treba znati i pravilo da je maksimalna brzina na trotoaru deset kilometara, a na biciklističkim stazama 35 kilometara na sat. Kada se vozi kolovozom uvek se ide uz desnu ivicu kolovoza.

Ono što nije regulisano zakonom jeste vožnja žutom trakom, ali iz iskustva se zna da policija ne reaguje i pušta bicikliste da se i u žutoj traci drže pravila da voze sedamdesetak santimetara od ivičnjaka, najviše metar.

Poseban oprez u noćnoj vožnji

Vozač bicikla mora da upravlja biciklom na način kojim se ne umanjuje stabilnost bicikla i ne ometa druge učesnike u saobraćaju, a naročito ne sme da: ispušta upravljač iz ruku, sklanja noge s pedala, pridržava se za drugo vozilo, prevozi predmete koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja, koristi na oba uva slušalice za audio-uređaje.
Prilikom kretanja noću i u uslovima smanjenje vidljivosti bicikl mora imati upaljeno jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno svetlo na zadnjoj strani. U noćnim uslovima i kada je smanjena vidljivost, osim što bicikl mora biti osvetljen, treba nositi na sebi svetlu odeću i odeću s retroreflektujućim materijalima.

Metar od desne ivice kolovoza

Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza u smeru kretanja. Pogrešno je voziti uz sam ivičnjak. Ukoliko se biciklista udalji na bezbedno i dozvoljeno rastojanje od ivičnjaka biće uočljiviji za vozače motornih vozila i izbeći će slivnike, poklopce od kanalizacije i različiti otpadni materijal koji se može naći uz samu ivicu kolovoza.