Kako odabrati dobru auto-školu

Cena, iskustva i saveti prijatelja, opremljenost prostora, stanje voznog parka, praktično i teorijsko podučavanje samo su neki od kriterijuma izbora auto-škole. Cena je najčešće presudan faktor na osnovu kojeg se budući vozači odlučuju za „kuću obuke”. Ipak, to ne bi trebalo da bude glavni kriterijum. Za dobijanje vozačke dozvole kandidati širom zemlje početno izdvajaju u proseku od 60.000 do 70.000 dinara, naravno pod uslovom da polože iz prvog puta. Ali, većina ozbiljnih auto-škola nikada neće klijentima nuditi nerealno jeftinu obuku. Jer, ukoliko je neko uložio u kvalitetan kadar, nova i klimatizovana vozila i stručnu obuku, moraće da ponudi višu cenu.

Zato bi se, pre nego što se pogleda cenovnik, valjalo raspitati u krugu poznanika i prijatelja i uporediti njihova iskustva. Gde su polagali vožnju, kako su zadovoljni obukom i odnosom instruktora prema njima, iz kog puta su položili vožnju, kako se snalaze za volanom po sticanju dozvole... Sve su to informacije koje mogu pomoći pri donošenju odluke. Osim saveta prijatelja, uvek je dobro i posetiti auto-školu i raspitati se o opremljenosti prostora, stanju voznog parka, prakičnom i teorijskom podučavanju, ali i o nezaobilaznim cenama.

Važan faktor u odluci je i udaljenost škole od prebivališta kada se ima na umu da obuka traje i tri meseca  i da je praktična i teorijska nastava obavezna.

Kandidati koji se odluče da uplove u svet saobraćaja za probnu vozačku dozvolu moraju da odslušaju teorijsku nastavku koja se sastoji od 40 časova, prođu praktičnu obuku koja je takođe 40 časova, ali i da polože teorijski i praktični ispit.

Zbog gužvi u auto školama i dugim čekanjem na ispit, Privredna komora auto škola Srbije oglasila se po ovom pitanju.

Na svakom praktičnom ispitu, kaže se u saopštenju, prisustvuju dva ispitivača, jedan iz auto škole a drugi iz MUP-a. Na praktičnom ispitu može da se ispita od pet do sedam kandidata dnevno, zavisno od kategorije i grada u kojem se sprovodi ispit. Broj ispitivača u MUP-u je manji od 200, broj ispitivača u auto-školama je oko 600. Skoro svaka auto škola završi obuku sa više kandidata od broja koje je moguće ispitati na redovnim terminima polaganja. Svaki sledeći dodatni ispit se dobija samo nakon poslatog zahteva, i samo ako ima slobodnih termina. Kandidatima zato jedino predstoji da se „naoružaju“ strpljenjem i da na ispitu pokažu što bolje znanje i tako uštede i vreme i novac.