Zvižde, klikću i vrište

Delfin je vodeni sisar iz porodice Delphinaidae, u bliskom srodstvu sa kitovima i pliskavicama. Može se naći u svim morima sveta, a pliskavica se razlikuje po dugoj njuški nalik na kljun i kupastim zubima. Ovi sisari često se mogu videti u pratnji brodova na otvorenom moru.

Porodica Delphinaidae ima 32 člana. Flašonosi delfin je najpopularniji zabavljač u velikim morskim akvarijumima, dok je takozvani obični delfin inspirisao mnoge legende mediteranskih zemalja.

Postoji i nekoliko vrsta slatkovodnih delfina, koji žive u estuarima reka Azije i Južne Amerike. Bufeo-delfin viđen je u reci Amazon, čak 2.000 kilometara daleko od ušća u more. To je najmanji od ovih sisara na svetu, čija je dužina manja od metar i 20 centimetara. Najveći, flašonosi delfin, može biti dug i do tri metra. Neki ljudi čak i kita ubicu svrstavaju među ove morske sisare.

Delfini su nekada lovljeni zbog male količine vrednog ulja koje su izvlačili iz njihovih glava i koristili ga za podmazivanje osetljivog mehanizma skupih satova. Danas veliki broj strada u ribarskim mrežama prilikom lova na tune.

U potrazi za hranom u grupama od nekoliko članova prate jata riba, a neke vrste delfina okupljaju se u grupe od nekoliko hiljada članova. Svakodnevno pojedu hranu u količini koja je ravna trećini njihove težine. Najčešće jedu ribu i sipe, pri čemu im pomaže 200 do 250 oštrih zuba.

Isto kao kitovi, i ovi vodeni sisari dišu kroz rupu na vrhu glave. Dok plivaju, na svaka dva minuta izrone na površinu. Naprave kratak, eksplozivan izdah, udahnu i ponovo urone u vodu. Plivajući, repom mašu gore-dole, dok im delovi tela nalik na peraja služe za održavanje ravnoteže. Mogu da plivaju brzinom od 30 kilometara na sat, a njihova pluća, prilagođena brzoj promeni pritiska, omogućavaju im da zarone na dubinu od 300 metara.

Polnu zrelost dostižu u šestoj ili sedmoj godini. Pare se u proleće, a posle 11 do 12 meseci rađa se mladunče, koje je odmah sposobno da pliva. Majka ga doji dok ne napuni godinu i po dana.

Delfini skoro stalno zvižde i klikću. Kliktavi zvuci predstavljaju prirodni radar, uz pomoć kojeg uspevaju da pronađu hranu. Uz pomoć zvižduka komuniciraju, upozoravajući jedni druge na opasnost i udvaraju se.

Zbog sposobnosti da nauče da obavljaju složene zadatke i da proizvode zvuke koji liče na ljudski govor, neki naučnici tvrde da bi delfini mogli da komuniciraju sa ljudima.

Ta njihova sposobnost nije dokazana, ali su se ovi sisari pokazali kao odlični „terapeuti” koji pomažu pri oporavku bolesne dece.