FORMULE ŽIVLjENjA: Ne projektuj se

Kada neko sretne osobu koja mu jako liči na neku drugu osobu iz njegove prošlosti s kojom je imao neko iskustvo, bilo prijatno bilo neprijatno, onda će se to iskustvo iz prošlosti „ugraditi” u način na koji neko doživljava tu novu osobu. Rezultat će biti da emotivni odgovor na novu osobu neće biti realističan – u skladu sa stvarnošću – već će biti iskrivljen zbog „kontaminacije” iskustvom iz prošlosti.

Ovaj uticaj prošlog iskustva će se ostvariti čak i ako je osoba svesna ove asocijacije. To su situacije kada neko izjavi: Što me ovaj čovek podseća na onog čoveka.

Princip sličnosti

Ovakav uticaj prošlosti objašnjava se jednom vrstom učenja koja je tipična za konkretno mišljenje, to jest mišljenje u slikama i predstavama. U susretu s licem iz prošlosti osoba je nešto naučila, a onda kada se kasnije pojavi drugo lice koje je po nečemu veoma slično prvom licu, tada osoba primenjuje naučeno na drugo lice. Na primer, ako je nekoga nekada napao pas, on će u susretu s drugim psom, takođe, očekivati napad i reagovati strahom.

Ovakav mentalni tok je osobina onog mišljenja koje se pojavljuje kod male dece, koje je prvobitno i zato primitivno (jednostavno). Ono što se zapravo događa u psihi osobe jeste da se slike i predstave međusobno pobuđuju po principu sličnosti. Kada nova predstava koja je rezultat percepcije pobudi zbog velike sličnosti staru predstavu iz memorije, tada mentalni aparat nastavlja da istovremeno obrađuje obe predstave, tako da je rezultat te obrade doživljaj koji je mešavina starog i novog.

Dečji mentalni razvoj ide od konkretnog mišljenja ka mnogo savršenijem apstraktnom mišljenju kada se razmišlja u apstraktnim konceptima. Međutim, i kada se potpuno razvije apstraktno mišljenje, konkretno mišljenje ostaje deo našeg mentalnog aparata. Konkretno mišljenje odraslih ljudi jeste izvor kreativnosti, ali upravo zbog svoje preterane jednostavnosti jeste i izvor brojnih grešaka i iskrivljenja doživljavanja stvarnosti.

Opisani proces mešanja stare i nove predstave može biti i potpuno nesvestan, tako da osoba nije svesna da postoji sličnost osobe iz sadašnjosti i osobe iz prošlosti i da ta sličnost utiče na njeno doživljavanje. U tom slučaju ona je uverena da je njen doživljaj osobe iz sadašnjosti povezan samo s tom osobom, i zato autentičan i realističan. U ovom slučaju nesvesnog mešanja novog i starog govorimo o projekciji. Tada kažemo da je osoba projektovala lice iz prošlosti na lice iz sadašnjosti.

Projekcija je prema tome nesvesni mehanizam kojim ljudi iskrivljuju svoju sliku stvarnosti, a da nisu toga ni svesni. Što više neko projektuje, to više iskrivljuje stvarnost. Što neko više iskrivljuje stvarnost, to je manje tačnija „mapa” koju koristi za orijentaciju i kretanje u svetu drugih ljudi, a za koju je osoba uverena da je tačna i ispravna.

Ljudi mogu projektovati iz sva tri polja u kojima doživljavaju stvarnost: polje ja, polje drugi i polje svet. U našem primeru imamo projekciju drugog iz prošlosti na drugog iz sadašnjosti. Međutim, nekada ljudi mogu da svoje osobine, bilo da su ih svesni, bilo da su one potisnute i nesvesne, pripisuju drugima. Tada oni svoje ja projektuju u drugog. Takođe, ako ih neki predeo svesno ili nesvesno asocira na neki drugi, novi predeo će doživljavati na isti način na koji su doživljavali stari.

Ne treba zaboraviti da rezultat projekcije nisu samo neprijatna osećanja, već to mogu biti i prijatna osećanja, što takođe može dovesti do loše procene neke osobe i problema koji mogu nastati iz toga.

Povremeno preispitivanje

Ako projekcije nisu dobre jer iskrivljuju stvarnost, kako ljudi da im se suprotstave kada su one nesvesne tako da ljudi nisu ni svesni da projektuju?

Prvi korak je znati da projekcije kao pojava postoje i da svaki čovek povremeno projektuje. Drugi korak je povremena introspekcija, što znači da ljudi treba povremeno da usmere pažnju na svoje emotivne reakcije na druge ljude i da ih preispitaju. Ono što je znak da je možda došlo do projekcije jeste neka bezrazložna i nerazumljiva emotivna reakcija na drugu osobu. Što u većoj meri ljudi osvešćuju svoje projekcije, to manje projektuju i postaju realističniji, emotivno pismeniji, uspešniji i zadovoljniji.

Iz naše arhive