Moj život nije samo gluma

Otišla je i vratila se, a publiku ne prestaje da intrigira...U Njujorku je pohađala Li Strazberg akademiju u kojoj su svoje talente brusile i slavne holivudske zvezde. Prijatelji su joj pre polaska govorili: „Pazi da te ogromne zgrade ne progutaju”. Ona se zaljubila u ovaj kosmopolitski grad. Bila je član jedne njujorške pozorišne trupe, predavala glumu na čuvenom univerzitetu „Pejs”. I tamo gde je i sama učila – na Institutu „Li Strazberg”. Zaigrala u popularnom „Redu i zakonu”… U to doba snimila je filmove „Jelena, Katarina, Marija”, „Love Hunter”, „A Quintet”, „The Blacklist”, „Vlažnost”, zatim seriju „Pet”, „Dug moru”, „Državni službenik”... I posle jedanaest godina, ipak, prekinula svoju američku avanturu.

Odlučno je rekla: „Zbogom, Ameriko”.

Sada glumica Jelena Stupljanin vešto balansira između obaveza oko domaćih i stranih serija i prilagođava se uslovima koje zadaje virus korona.

Trenutno je gledamo u seriji živopisnog naziva „Kaljave gume” na RTS 1.

Svekrva i snaha

Prvi put ima priliku da igra u seriji koja se, između ostalog, bavi i odnosom snaje i svekrve (Gorica Popović), gde se dve žene međusobno podržavaju, poštuju i razumeju.   – Naš odnos je opravdan, ljudski i topao – kaže naša sagovornica. – Bilo mi je zadovoljstvo da igram lik snaje koja je sa svekrvom „na istoj strani”.

Za svoju Dinu veli da je prva generacija srpskih imigranata u Americi. Rođena je tamo, ali tečno govori srpski i vaspitana je u duhu naše kulture. Međutim, zbog toga što je odrasla u zemlji gde su žene oslobođene od sprega mentaliteta prema kojem u svemu dominira stav muškaraca, ona je vrlo osvešćena, nezavisna žena koja ima dubok osećaj za pravdu.

– Mislim da mi je bilo najprivlačnije što je Dina pre na strani svoje svekrve, Vesne, nego na strani svog muža (Bojan Žirović). Ispostaviće se da je ta zrela, prefinjena i skromna žena u pravu, da su njeni postupci ispravni.

Zanima nas koliko su se za proteklih desetak godina glumačkog rada ostvarile njene ideje i snovi?

– Iskreno, nikada nisam na svoj glumački poziv gledala kao na karijeru. Čak i kad sam živela u Americi, moj izbor je bio da ostanem u Njujorku, gde sam se bavila pozorištem, što mi je više prijalo nego da odem u Los Anđeles, u centar filmske industrije. Oduvek su me zanimali ljudi sa kojima provodim vreme, sa kojima radim i družim se. To me je čak i koštalo „neke slave” jer sam otišla u Ameriku kada sam ovde imala dosta posla, da bi videla neki „novi svet”, usavršavala se u uglednoj školi, upoznala drugu kulturu. Kada sam u Americi počela dosta da radim u pozorištu i imala neka lepa filmska i TV iskustva, shvativši da mi, ipak, kvalitet života koji Amerika pruža nezavisnim umetnicima ne prija, ja sam se opet vratila ovde, i nisam se zbog toga pokajala.

Lepa poznanstva

Pitamo je kakve se paralele mogu vući između Srbije i Amerike, u poimanju pozorišne i filmske umetnosti?

– Kada je neko dobar ili odličan u svom poslu nije važno da li radi u Americi ili u Srbiji, jednostavno kvalitet se uvek vidi. Međutim, glavna razlika je u uslovima koji postoje tamo i ovde. Pre svega, Amerika je zemlja koja je zasnovana na sindikatima koji štite svoje radnike. Postoje jasna pravila u odnosu prema glumcima i svi ih se čvrsto pridržavaju jer bi u suprotnom plaćali žestoke penale. Kod nas, na žalost, sindikati nemaju tu moć kao što ih imaju oni u Americi.

Neka isustva su, ipak, nezobilazna. Ispričala nam je i kako je angažovana u „Predstraži”. Ulogu Tu (Dva) dobila je dok se snimala druga sezona serije ovde, kod nas. Trebalo je da se pojavi u tri scene. Međutim, kada je odobreno snimanje treće sezone, njena uloga je dobila na značaju i pojavila se u četiri epizode.

– Najveće iznenađenje je došlo tokom snimanja četvrte sezone, koja je sad u montaži, gde je moj lik postao važna figura za sve glavne likove „Pradstraže”. To je kao da sam uletela u orbitu. Imala sam priliku da dugo vremena provodim na setu sa svima. Sada imam prijatelje među američkim i engleskim glumcima, a i divnu saradnju sa rediteljima.

Snimalo se ovde a izgledalo je kao da sam u Njujorku, jer su uslovi rada bili po svim američkim standardima i prijalo mi je da radim, a opet okružena našim ljudima iza kamere koji su fenomenalni u svom poslu a koji sarađuju na seriji velike popularnosti u Americi i Engleskoj.

U lepom sećanju ostaće joj Kolin Farel, kaže da je opušten, poželeo joj je sreću sa filmom „Cirkus Kolumbija”. Patriša Klarkson je bila oduševljena što je iz Srbije, i poverila joj se da želi da poseti našu zemlju, a najveće iznenađenje za nju je bio Spajk Li, koji joj je uputio pohvale. Od Sema Šeparda je dobila na poklon njegov roman.

– Moj život nije samo gluma, ali je definitivno, na lep način, „ograničen” poslom kojim se bavim. Glumac mora da vodi računa o sebi, na razne načine, da bude okrenut umetnosti, da čuva kulturu u sebi, da prati šta se na tom polju dešava i kod nas i u svetu. U tom smislu, moj život je veoma podržan glumom, ali uprkos tome ili možda baš zbog toga, nisam opsednuta svojim ulogama, već ih puštam da prođu kroz mene, a onda ostavam mesto za likove koji će doći – rekla je Jelena Stupljanin.

Zavolela sam Seku

Nedavno smo je gledali u seriji „Kamiondžije d. o. o”:

– Prihvatila sam ulogu Seke zahvaljujući reditelju Filipu Čoloviću sa koji sam snimala tinejdžersku seriju „Anin svet“. Iskreno sam zavolela lik te žene, koja je toliko autentična u jednom muškom svetu. Koja ne odustaje od traženja prave ljubavi bez obzira na niz neuspeha. Njen duh, snaga i nesalomivost i u najtežim okolnostima su nešto što mi je donosilo radost na snimanju.A.

„Lisice” ih spojile zauvek

TV serija „Lisice” je bila njen prvi ozbiljniji prodor na mali ekran...

– Staša je moja prva velika TV uloga i mnogo mi je značila, a najviše zbog veze sa drugim glumicama (Hana Jovčić, Radmila Tomović i Nataša Marković). Život nas je odveo u različitim pravcima, ali kad se vidimo osećam se kao da se nikad nismo rastajale. Na tom snimanju sam stekla drugarstva za ceo život i jedno ogromno iskustvo pred kamerama – rekla je Jelena Stupljanin.