Kupuj, kupuj, bacaj, bacaj

Budite iskreni, najpre prema sebi, a onda i planeti, pa priznajte koliko ste brašna, kvasca, tegli, mesa, konzervi bacili, mahnito nakupovanih prošlog marta, kada je proglašeno vanredno stanje zbog virusa korona.

Pojedinim namirnicama istekao je rok trajanja. Druge niste znali kako da koristite. Od trećih je napravljeno jelo, ali niko od ukućana nije hteo da jede. U mesecima brojnih praznika, dugih, zimskih dana tradicionalno u srpskim kuhinjama spremaju se „tone” hrane od kojih značajan deo ostane nepojeden. I bačen!

Neupotrebljena hrana iz domaćinstava, trgovinskih lanaca, ugostiteljskih objekata, velikih sistema u kojima se spremaju obroci poput bolnica, vrtića i koja završi na đubrištu, osim što je bačen novac ujedno je veliki zagađivač planete.

Iz tanjira na đubrište

Procene su da je trenutni globalni prehrambeni sistem ljudi (čitav lanac od njive, farme do polica u radnjama) odgovoran za 60 procenata gubitka biodiverziteta planete. Stručnjaci s razlogom upozoravaju da iscrpljenoj Zemlji od borbe protiv zagađenja plastikom predstoji nova bitka – s otpadom od hrane.

Oko 30 procenata emisije štetnih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nastaje upravo tokom proizvodnje hrane. Nažalost, jedna trećina proizvedene hrane ne stigne do tanjira – završi na đubrištu. S druge strane, svaki deveti stanovnik planete, oko 815 miliona ljudi, gladuje.

U Srbiji se problem otpada od hrane stidljivo poslednjih godina pomalja u društvu kao tema. Sve češće građani, probuđene savesti, s puno ličnog entuzijazma, počinju akcije s ciljem da naučimo, a potom delamo da hrana ne završi tamo gde joj nije mesto.

Prema podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine, ova vrsta otpada najviše nastaje u pojedinačnim domaćinstva – 42 procenata, 39 procenata ostaje posle ciklusa prerade i proizvodnje hrane, zatim 14 procenata iz ugostiteljskih objekata, a samo pet procenata otpada od hrane stvaraju prodavnice, supermarketi i megamarketi.

Šta činiti?

– Planirajte kupovinu namirnica. Pre odlaska na pijacu, u prodavnicu, proverite šta imate u rezervi da ne bi došlo do „dupliranja”. Napravite spisak. Kupite količinu koju ćete potrošiti.

– Proveravajte rokove trajanja. Ako je naznačeni kratak rok, a ne nameravate da proizvod odmah upotrebite – ne kupujte! Ukoliko kupite namirnicu s dužim rokom, iskoristite je na vreme, nemojte da je zaboravite u nekom ćošku ostave, frižidera.

– Vodite računa o frižiderima i zamrzivačima. Da bi hrana ostala sveža, podesite preporučene temperature i održavajte higijenu. Pravilno rasporedite namirnice tako što ćete one s bližim istekom roka trajanja prebaciti napred.

– Sipajte manje količine u tanjir, bolje je dosuti nego baciti.

– Ostatak jela zamrznite. Ovo je dobar način sprečavanja bacanja hrane, ali i izbegavanja kuvanja u danu kada niste raspoloženi da stojite kraj šporeta.

– Iskoristite namirnice koje nisu lepe „na oko”: od omekšalog voća napravite sok, kompot, iseckajte u voćnu salatu.

Kompost na terasi

Ostatke od voća i povrća koristite za pravljenje komposta. Na terasi, u uglu zajedničkog dvorišta odvojite mali prostor za kofu ili kutiju, u kojoj će fermentisani biljni ostaci postati dobra zemlja za saksijsko cveće, vrt u selu, baštu ispred zgrade.

Svečana večera od ostataka

Na sastanku Svetskog ekonomskog foruma Latinske Amerike, 2018. godine, svečani obroci napravljeni su od ostataka hrane. Nekoliko najboljih kuvara Brazila spremalo je ukusne zalogaje za 750 političkih lidera, ekonomski najmoćnijih ljudi, donosioca odluka iz ovog dela sveta. Inicijativa je potekla od Nikole Griske, izvršne direktorke organizacije „Gastromotiva” koja delujući u četiri države: Brazilu, Salvadoru, Meksiku i Južnoafričkoj Republici ukazuje na moguća rešenja problema otpada od hrane, gladi, održivog razvoja.

S njive i trpeze

Biorazgradivi, tj. biootpad podrazumeva sav otpad iz bašti, parkova, s njiva, i onaj koji nastane u kuhinjama bilo u domaćinstvima ili u velikim ugostiteljskim, bolničkim sistemima, školama. To je i otpad koji nastane tokom proizvodnje prehrambenih proizvoda. Tačnije – sve što nastane tokom primarne proizvodnje, prerade prehrambenih sirovina, prometa, pripreme i potrošnje hrane za ishranu ljudi.