Srbija ima prašumu

Skrivena od očiju znatiželjnika, čuvana od sekira i motornih testera, na Mojstirsko-draškim planinama živi svoj život jedna od poslednjih bukovih prašuma u Srbiji. Tu se još uvek šepuri u ljubavnom zanosu veliki tetreb, svoj dom tu ima i mrki medved, dok se u Ibru praćakaju lipljan i mladica.

Mojstirsko-draške planine nalaze se na krajnjem severoistočnom delu Prokletija, na teritoriji opštine Tutin.

O tome kako „odavde sve odlazi, kubici i kubici drveta, kace sira i kajmaka, baloni prvoklasne rakije od divljih krušaka, a najviše ljudi”, pisala je još pre deset godina „Politika”.

Guste šume ispresecane su brojnim prostranim pašnjacima. Posebnu prirodnu lepotu predstavljaju šumoviti planinski masiv poznat pod nazivom Ponor i klisura reke Ibar. Naselje Mojstir čine dva sela, Istočni i Zapadni Mojstir, koje deli lokalna Mojstirska reka, pritoka Ibra.

– Mojstirsko-draške planine krečnjački su blok izdignut iznad Metohijske kotline na kome se tektonski procesi prema geološkim odlikama mogu pratiti do kraja jure. Predeoni okvir sa dubokim dolinama i visokim planinskim vrhovima ukazuje na vrlo složen reljef. Prostor se izdvaja jedinstvenim kompleksom staništa retkih i ugroženih vrsta divlje flore i faune od nacionalnog i međunarodnog značaja – navodi se u Studiji zaštite Parka prirode „Mojstirsko-draške planine” na 10.822,36 hektara, koju je Zavod za zaštitu prirode dostavio 2018. godine nadležnom ministarstvu.

Revizijom zaštite ranije proglašenih prirodnih dobara u okviru parka su strogi prirodni rezervati „Beleg”, „Pogled” i „Kaljavica”.

Široj javnosti gotovo nepoznata „Kaljavica” zaštićena je još 1954. godine (15 ha), i na njoj mešovita sastojina smreče, jele i mezijske bukve prašumskog tipa sa većim brojem stabala velikih dimenzija (prsnog prečnika preko 1,5 m). Kao takva, jedna je od poslednjih ostataka šume prašumske strukture kod nas, naglašavaju stručnjaci zavoda.

Godine 1980. zaštićen je „Pogled” (16,95 ha). U strogom rezervatu prirode nalazi se šuma bora krivulja, značajnog zato što u gustom zasadu, uspešno zaustavlja snežne lavine i bujice, dobro vezuje zemljište i sprečava eroziju.

Strogi rezervat „Beleg” takođe je zaštićen 1980, na 10,5 ha. Ovde se nalazi šuma bora molike kome društvo prave smrče.

U parku prirode registrovano je prisustvo preko 700 biljnih vrsta.

– Jednu od najvećih vrednosti ovog područja čine šume smrče, jele i bukve, najrasprostranjenije šumske zajednice – navode stručnjaci zavoda.

U vreme Kraljevine Jugoslavije postojala je žičara, prva u ovom delu Srbije, kojom su trupci spuštani do Ibra, a odatle splavovima prema Kosovskoj Mitrovici.

Posebnu karakteristiku parka predstavljaju 52 endemske biljne vrste.

Na ovim planinskim vrletima svoje gnezdo je svilo oko 100 vrsta ptica.

Među njima su veliki tetreb i suri orao. Veliki tetreb je proglašen za prirodnu retkost jer se procenjuje da ima od 70 do 80 gnezdećih parova.

Neke vrste, poput zmije planinski šargan, ovde su prisutne na jako malom prostoru i nigde više u Srbiji. 

Na području planina do sada je registrovana najmanje 41 vrsta sisara. Ovom broju treba pridodati i 12 vrsta koje pripadaju redu slepih miševa.

Sećate li se Uspavanka, koji je 2015. godine vraćen iz rezervata na Karpatima, u svoj rodni kraj na Mojstirsko-draškim planinama i deo je kolonije od 20 do 25 zakonom zaštićenih mrkih medveda koja se formira u ovom delu Srbije.

Uspavanko je, pošto su mu lovokradice ubile majku dok je još bio beba, sa još dve sestre, iz ovog kraja 2013. godine otpremljen najpre na Palić, a potom u Rumuniju.

Mojstirsko-draške planine predstavljaju svojevrsnu turističku atrakciju za ljubitelje prirode. Zemljani seoski putevi, livade i makadam, 2016. godine bili su mamac za maratonce.

Stići do njih i danas je izazov koji zahteva dosta energije, pešačenja i volje.

Verovatno je baš u toj nepristupačnosti i tajna njihovog opstanka – pa neka tako što duže i ostane.