Skripta starenja

Zvanični početak starosti je u sedamdesetoj godini. Kada pogledate ljude u ovoj dobi, vidite da se veoma razlikuju po vitalnosti, stanju zdravlja, izgledu i načinu življenja. Neki izgledaju kao da su mnogo godina mlađi, a neki kao da su mnogo godina stariji. Kod onih koji izgledaju značajno starije, često nalazimo neke hronične bolesti koje ubrzavaju proces starenja.

Da bi se objasnila ova razlika između nečijih godina i stanja organizma te osobe, često se koriste dva pojma za starost. Hronološka starost je broj godina koje neko ima, dok biološka starost označava stvarno stanje organizma date osobe.

Uticaj psihe

Pitanje je koliki je uticaj psihe na proces starenja. Da li i na koji način utiče psihičko stanje na nečiji proces starenja? Možemo li govoriti o „psihičkoj starosti”?

Jedno objašnjenje nalazimo u konceptu „skripta starenja”, to jest nečijem nesvesnom psihičkom programu prema kojem stari. Pojam skripta je preuzet iz dramaturgije. Naime, ako imate neku dramu u kojoj pet glumaca glumi različite likove, svaki od ovih glumaca ima svoja skripta kojih se mora držati da bi se drama odvijala prema svom scenariju. U tim skriptima piše šta glumac mora da uradi i šta da kaže, kada neki drugi glumac izvrši neku radnju. Gluma je interpretativna umetnost u kojoj glumac na svoj način tumači i izražava ono što mu je zadato i od čega ne sme da odstupi. Isto tako neki ljudi žive život interpretirajući životnu ulogu koju su usvojili u detinjstvu.

Životna skripta su nesvesni životni plan koji neka osoba napravi u detinjstvu i mladosti, najčešće pod uticajem roditelja i drugih autoriteta, različitih uzora, ali i na osnovu svojih dečjih ili mladalačkih zaključaka o važnim životnim pitanjima. Iako su mnogi od ovih zaključaka doneseni svesno, osoba ih kasnije zaboravi, tako da oni kasnije u odraslom dobu deluju kao nesvesna pravila, ograničenja i motivacije, koja utiču na način života i životni tok osobe.

Ne samo da su životna skripta okvir kako osoba mora i kako ne sme da živi svoj život, već njega osoba uopšte nije svesna. Ona ima iluziju da neke odluke donosi svojom slobodnom voljom, a zapravo ona samo interpretira svoju životnu ulogu koju je usvojila u detinjstvu i mladosti. Tako, na primer, skripta su odgovorna što neki moraju da po svaku cenu budu uspešni, a neki drugi moraju da u svom životu budu neuspešni. Prvi imaju skriptnu zapovest da moraju da uspeju, a drugi imaju skriptnu zabranu da ne smeju da uspeju.

Da psiha ima veliki uticaj na biološke procese znamo zbog postojanja psihosomatskih bolesti u kojima su upravo psiha i emocije odgovorni za nastanak ili održavanje nekih telesnih bolesti. Kada je reč o skriptima primećeno je da oni ljudi kojima roditelji nisu priznavali da su odrasli – kojima su upućivali skriptnu zabranu na odrastanje i odvajanje od roditelja – često izgledaju više godina mlađi nego što je njihov hronološki uzrast. I suprotno: oni kojima roditelji nisu dozvoljavali da budu deca, koji su usvojili skriptnu zabranu na „detinjasto” ponašanje, koji su morali da budu „ozbiljni”, često izgledaju više godina stariji nego što je njihov stvarni uzrast.

Kada je reč o starenju, mnogi od nas stare prema modelima koje su usvojili gledajući kako stare drugi ljudi oko njih. Sve te uzore starenja ljudi ugrađuju u svoja nesvesna skripta starenja, tako da osoba, kada dođe vreme, stari prema usvojenom stereotipu.

Ne otpisujte sebe, radujte se životu

Problem je što su većina tih uzora – negativni uzori. Starost se kolektivno doživljava kao najgori period života, kao predvorje smrti, kao zona nemoći, bolesti i umiranja. Upravo zbog straha od starenja nastaje i kriza srednjeg doba u kojoj mnogi pokušavaju da u svom životu obnove mladalački život. Ali od starosti se ne može pobeći, potrebno je promeniti svoju predstavu o starosti, osmisliti je i doživeti je kao drukčiji, ali takođe kvalitetni period života.

Zato treba za uzore uzimati one ljude čije starenje jeste pozitivan model. A to su oni ljudi koji uprkos godinama nisu otpisali sebe, nisu prestali da se raduju životu, da održavaju smislene odnose s drugima, koji su emotivno povezani s drugima, koji imaju životni smisao, nisu odustali od onih ciljeva koje su imali i dok su bili mnogo mlađi. Ne zaboravite da ljudi ne žive starost, nego svoja uverenja o starosti, a ta uverenja je moguće promeniti. 

Iz naše arhive: Zoran Milivojević za Politiku