Posao u finansijama napustio zbog koncerata

Da s proleća 2010. nije dao otkaz, Žarko Kovačević imao bi danas zavidan staž u kancelariji jednog osiguravajućeg društva. Radno vreme „od devet do pet”, eksel tabele, finansije o kojima je učio u srednjoj ekonomskoj školi, kasnije na Ekonomskom fakultetu, zamenio je mikrofonom i koncertima.

– Nisam ambiciozan, ne bih jurio poziciju šefa ni da sam tamo ostao – kaže uz široki osmeh Beograđanin koga publika ne samo u Srbiji, već u čitavom regionu poznaje kao pevača i prvo lice benda S.A.R.S.

Čak i oni čiji muzički izbor ne naginje ovakvim notama rado pevuše pesme „Buđav lebac”, „Rakija”, „Perspektiva”, „Ratujemo ti i ja”, „Lutka”, „Dane brojim”, „Veruj mi” i druge nanizane na sedam studijskih i jednom „živom” albumu.

U muzičkim vodama Žare se obreo ne samo zbog pevačkog talenta već i uz porodične „veze”. Njegov dve godine stariji brat Dragan glavni je tekstopisac i prvi pevač benda koji je nastao eksperimentisanjem sa tvrđim zvukom. Vremenom je mikrofon prepustio mlađem bratu, posvetio se pisanju tekstova i organizaciji rada mnogočlane grupe lepršavijeg žanra.

– Na početku sam bio treći pevač, uz Dragana i Vladimira Popovića, više prateći vokal. Slušao sam svirke u publici i izlazio na binu da otpevam samo određene numere. Onda se dogodio „Buđav lebac” krajem 2007. i prvi album koji smo snimili godinu i po dana posle tog hita.

Potpuni amateri

Interesantno je da je S.A.R.S. jedan od prvih bendova sa Balkana koji je iskoristio potencijal društvenih mreža kako bi stigao do široke publike. Najpre na servisu Majspejs, potom na Jutjubu koji je sredinom dvehiljaditih bio u povoju.

Uz svu medijsku histeriju izazvanu hitom „Buđav lebac”, naš sagovornik se priseća da roditelji nisu blagonaklono gledali na odluku da se odrekne stalnog zaposlenja. Poput svih pripadnika starije generacije smatrali su da muzika nije pouzdano sidro za sinovljevu budućnost.

– Kancelarijski posao je bio neophodan da se osamostalim. Tek kada su stvari sa grupom počele da se razvijaju u pravcu koji je nagoveštavao da će biti više od hobija, odlučio sam da dam otkaz. I ne kajem se – priča naš sagovornik.

Ni Žarko ni Dragan Kovačević nemaju formalno muzičko obrazovanje. – Potpuni smo amateri. Ni u porodici nije bilo onih kojima je muzika bila zanimanje, osim bake koja je amaterski svirala gudački instrument. Ja sam od najranijeg uzrasta neprestano pevušio. Poput mnogih dečaka nisam delio oduševljenje učiteljice, kasnije nastavnika i profesora muzičkog koji su me „gurali” u hor, podsticali da se prijavim na dečija takmičenja zbog specifične boje glasa. Tada me to nije zanimalo – kaže Žarko.

Nije ga zanimao ni Ekonomski fakultet koji je upisao 2003. godine. Racionalno je sagledavao stvari.

– Muzika je sve više počela da me uzima pod svoje. Istovremeno sam radio, teško je bilo da sve uskladim i nisam video sebe u tome. Takođe, kao srednji od trojice braće bio sam svestan da neuspešnim studiranjem opterećujem roditeljski budžet – priznaje muzičar.

Kasno i uspešno studiranje

Deset godina kasnije, 2013, međutim, upisao je, redovno odslušao i diplomirao na Odseku audio i video produkcije Visoke škole elektrotehnike i računarstva.

U periodu kasnog studiranja stigla je i naveća ludnica sa bendom, priseća se. Izdavali su albume, neprestano nastupali. Stigli su do brojke od 100 i više koncerata godišnje.

Usledila je 2016. i turneja po Australiji, sa „Plavim orkestrom”, a dve godine kasnije i serija koncerata u Americi. 2016. godine su osvojili MTV Adrija nagradu za najboljeg regionalnog izvođača.

Na početku nisu vodili evidenciju gde sve nastupaju i pred koliko ljudi. Vremenom su se „uozbiljili” i od 2012. vode evidenciju. Sada su ponosni na podatak da je iza grupe više od 600 nastupa, po Evropi i drugim kontinentima.

Beogradski bend S.A.R.S. čiji stihovi govore o najtananijim emocijama, ali i društvenim (ne)prilikama, uvek je nailazio na topao prijem u državama bivših jugoslovenskih republika. U medijskim izveštajima redovno ga opisuju kao najatraktivniji bend regiona.

– Organizatori koncerata po dijaspori, na primer u Nemačkoj i u Skandinaviji, prijatno se iznenade kada na našim nastupima vide u publici fanove iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine – opisuje Žarko.

Nastupali su u Rumuniji, na festivalu u gradu Vasluj, u blizini granice sa Moldavijom.

–Tek posle nastupa saznali smo da je pesma „Perspektiva” tamo apsolutni hit. Kada smo zagrebali po Jutjub analitici videli smo da najviše pregleda upravo dolazi iz Rumunije i Bugarske, iako nam je glavna fan-baza na prostorima bivše Jugoslavije. Posebno su mi dragi nastupi u Sofiji. Neverovatno je da svaki put, uz neizbežnu smenu generacija u publici, Bugari reaguju iskreno i ludački dobro – kaže Žare uz prisećanje da su odsvirali fantastičan koncert pred više od 2.500 stanovnika Sofije, na otvorenom.

Da li je to, možda, zbog tekstova, zato što se publika prepoznaje u stihovima o svakodnevici?

– Naši tekstovi imaju socijalni angažman, a lajt-motiv koji se provlači kroz sve pesme jeste nedostatak empatije. Mi pevamo o tome šta nam sve sistem čini i kakvim nas pravi, o stvarima koje mislimo da svima nedostaju. Osvrćemo se na uloge koje su nametnute, poput one da svi jure za materijalnim vrednostima i novcem i da pri tome zaboravljaju da grade zdrav odnos sa drugim ljudima. A pre svega nam je potrebno uzajamno poštovanje – ističe pevač.

​Pesma za prvi ples

Mladenci na venčanjima za prvi ples često biraju numeru „Lutka” objavljenu pre šest godina. Sudeći po komentarima ispod spota za novu pesmu „Veruj mi” koju je komponovao Žarko, a tekst napisao sa bratom i ova numera uskoro će se naći na svadbenim repertoarima. Jedan od mnoštva ostavljenih komentara glasi: „Hvala Bogu da još postoji neko ko može da napravi ovako prelep spot. Nije sve u golotinji što radi nazoviestrada. Ima nešto i u srcu, a za to su majstori grupa S.A.R.S.”.