Prohujalo sa vihorom na Paliću

U tišini jutra, miris kafe širi se baštom „Male gostione”. Ova kultna kafana mondenskog Palića otvorena je još davne 1862. i od tada radi bez prestanka. To je duže nego što bez prekida radi ijedna druga kafana u Srbiji. Jedino se Opatija u ovom delu Evrope može pohvaliti dužom turističkom tradicijom, a posle Palića, na trećem mestu su Karlove Vari.

Ujutro je voda Palićkog jezera mirna kao staklo. Jato galebova odmara se na Ženskom štrandu. Muški štrand nazire se kroz izmaglicu u daljini. Najlepši je pogled sa usamljene drvene klupe sa urezanim srcem na Rtu ljubavi, na pola puta između štrandova, gde zaljubljeni kače svoje katančiće. Mnogi su se baš na ovom mestu venčali. U zaleđu, kao pod konac pokošena trava, uređene cvetne leje, bele klupe iz 19. veka, ulični fenjeri i lavirint staza kroz gustu šumu – čine da šetnja Palićem bude poseban doživljaj.

Prva Olimpijada

U senci stoletnih platana, starim sjajem klasicizma blistaju zdanja iz 19. veka – hotel „Park” i nekadašnji sanatorijum, a zatim elitni hotel „Jezero”. Kod bajkovite vile „Lujze” svi obavezno staju da se fotografišu, ali i malo dalje kod napuštenog crveno-narandžastog dvorca, vrlo neobičnog zdanja, na čijim su prozorima već godinama zakucane daske. Pored narandžaste i tamnocrvene, plava i zelena zaštitne su boje ovog kraja.

Mnogi se samo slikaju i produže pravcem prema „Ribljoj čardi”, a da i ne saznaju da je upravo na ovom mestu održana prva moderna Olimpijada još 28. avgusta 1880. godine. To je bilo 16 godina pre nego što su igre organizovane u Atini. Meštanin Palića Lajoš Vermeš, koji je ceo život posvetio sportu, bio je školski drug i cimer Pjera de Kubertena, osnivača Olimpijskih igara. Tako je Paliću pripala čast da organizuje Olimpijske igre na obali jezera. Vermeš je bio učitelj mačevanja. Njegov spomenik podignut je na mestu odakle je pre 139 godina krenula olimpijska biciklistička trka. Održano je i takmičenje u mačevanju, trčanju, bacanju kamena s ramena, rvanju, a vožnja bicikla po Paliću posle Olimpijade postala je tradicija.

Čitav Palić odiše otmenošću i prefinjenošću. Tome doprinosi i elegantna „Velika terasa”, na kojoj su nekada posetioci u balskim toaletama slušali koncerte bečkih valcera. Danas je tu kongresni centar sa 400 mesta. Muzički paviljon preko puta danas je još jedno omiljeno mesto za venčanja sa pogledom na jezero.

Šetajući kroz drvorede nailazimo na staru kapiju od kovanog gvožđa. Iza nje trnje, šiblje i visoka trava kriju nekadašnju Titovu vilu, napuštenu decenijama. Oni koji se probiju kroz rastinje do terase oronule kuće mogu da zavire u salon i bace pogled na nameštaj koji još stoji. Uz malo mašte, može se zamisliti kako je ta soba nekad izgledala i šta pamte njeni trošni zidovi. Mladi konobar koji je služio Tita i palio mu tompuse, danas radi u „Maloj gostioni”. Gostima služi čuvenu supu od morke, juneći perkelt, šomle galuške i palićke palačinke. I posle toliko godina, Titov kelner još čuva njegove tajne.

Vodotoranj kao znamenitost

Sve staze na Paliću vode do jezera. U vreme kada je to bilo kupalište, muškarcima i ženama nije bilo dozvoljeno da se kupaju na istoj plaži. Zato, na Paliću, u centru svih zbivanja, postoji mesto koje je i danas zaklonjeno od pogleda – Ženski štrand. Tu su se nekada brčkale samo dame, a danas je moderan kafić. Nekoliko stotina metara dalje, na Muškom štrandu, kupala se gospoda. Priča se da se jezero često preplivavalo radi udvaranja i da su mnoge ljubavi baš tako nastale. Nažalost, već nekoliko godina unazad, voda u jezeru nije za kupanje zbog prenamnoženih algi, ali postaji nada da će se za taj problem naći rešenje.

Pored mnogobrojnih salaša i vinarija, posebna je znamenitost Palićki vodotoranj, po kome je ime dobila glavna nagrada filmskog festivala koji se ovde održava već 26 godina – „Zlatni toranj”. U vreme festivala, kada smo posetili Palić, ovde dolaze mnogobrojni glumci, ali je svake godine tu svima omiljena, čuvena Mira Banjac. Ona je, kažu nam na Paliću, ovde više u svojoj kući nego u gostima.

Svi objekti u parku pod zaštitom su države, jer pripadaju bogatom kulturnom nasleđu ovog kraja. Meštani Palića čekaju dan kada će ovo prelepo mesto zablistati kao nekad i kada će voda u jezeru ponovo biti čista. Jer, voda ima magičnu privlačnost, a ravnica umiruje. Ovde, kažu, niko nigde ne žuri. Pa ipak, svi svuda stižu na vreme.