Pod staru lipu, tuš ili klimu

Možda je još rano za pitanje kako preživeti avgustovske vrućine?

Ovo pitanje nije aktuelno samo kod nas već u celoj Evropi gde živa svake godine dostiže rekordne cifre. Kraj jula u Francuskoj, Španiji, na severoistoku Španije je zapamćen po rekordnim temperaturama koje dostižu i 45 stepenij. I Srbija je sve toplija. Smenjuju se „afrički” talasi sa „monsunskim” kišama, dani vreli, noći sa pljuskovima?

Prednost našeg doba su klima-uređaji kojih ima i po stanovima i kancelarijama, ali ni ovi uređaji nisu zdravi ako se nekontrolisano koriste, posebno ako je velika razlika između spoljne i unutrašnje temperature. Idealno je da ta razlika bude osam do deset stepeni, ne više!

Duga istorija borbe sa žegom

Vlasnici kuća sa okućnica, malo dalje od gradskog betona, imaju nešto nižu temperaturu, naročito noću, a obično su u prednosti i zbog drveća i krošnji kojima su okruženi. Stara lipa, domaći bagrem, javor, daju debelu hladovinu, a mogu da pomognu i zimzelena stabla, pa biljke puzavice, bršljani, lozice...

Sve toplija leta, sve više sparnih dana posledica su globalnih klimatskih promena, reći će mnogi, ali istorija ljudske borbe sa žegom ima svoju dugu istoriju – i pre „efekata” staklene bašte. Setite se samo koliko je stara lepeza! Sigurno ne dve decenije, već više od tri milenijuma. Pre nje je za rashlađivanje korišćen palmin list, a danas se lepeze nalaze na tezgama pored kišobrana, pa kako ko prognozira tako i neka kupuje, mada je najmudrije uzeti oba artikla.

Vreme tehnoloških inovacija dovelo je do izuma erkondišna početkom prošlog veka, pre sto godina u Americi su otvoreni prvi bioskop i robna kuća sa rashladnim uređajem. Bioskopske dvorane su krupnijim slovima oglašavale svoje klima-uređaje nego filmove koje su prikazivali. U drugoj polovini prošlog veka erkondišn je postao lakši i jeftiniji, dostupan i siromašnima, a ne samo bogatašima. Danas se, kao što znamo, masovno koristi i olakšava život na visokim temperaturama, ali ipak stručnjaci savetuju oprez.

Šta savetuju doktori?

Najpre da podsetimo na lekarske preporuke da je odmor i boravak u hladovini najvažniji za decu, trudnice, dojilje, stare, hronične bolesnike, rekonvalescente, osobe koje se bave teškim fizičkim poslovima i one čiji posao podrazumeva rad na otvorenom prostoru. Organizam se sam prilagođava vrućinama, ali kod dece, starijih i hroničnih bolesnika taj mehanizam ponekad „zaškripi” i sudar sa temperaturnim šokovima može da se odrazi na zdravlje. I uzimanje lekova smanjuje sposobnost prilagođavanja.

Redovne preporuke koje važe za sva vremena: obavezan doručak, lagani ručak i večera i dve dnevne užine, sačuvaće snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.

Ishrana, tečna i lagana, supe, čorbe, variva sa manje kalorija, oko 300 grama dobro opranog, svežeg povrća i voća svakoga dana. Izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti. Ništa bolje od obične vode, mnogo je korisnija od zaslađenih napitaka, koji će opteretiti organizam razlaganjem šećera što dodatno oslobađa toplotnu energiju.

U vreme vrućina odraslima je potrebno deset čaša „česmovače” ili flaširane vode. Oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Gazirana voda nije škodljiva, ali ona bez „mehurića” efikasnije gasi žeđ; naravno, ne sme biti ni mnogo hladna, već umerena kako ne bi isparila iz organizma. Stariji moraju piti ili kroz hranu unositi više tečnosti, jer je njihov organizam više sklon dehidrataciji, gubitku tečnosti, a osećaj žeđi je u starijem dobu umanjen. Tečnost bi trebalo piti postepeno, gutljaj po gutljaj, i ne treba preterivati sa upotrebom previše hladnih napitaka.

Gorka kafa

Jedna hladna gorka kafa može pomoći kod izuzetno jakih reakcija na toplotu, kada se u tim slučajevima pojavi vrtoglavica, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina sa nagonom za povraćanjem, iznenadna malaksalost i slabost u nogama. Jabukovo sirće sa medom može pomoći da se nadoknade elektroliti izgubljeni preteranim znojenjem.

Spas od vrućine uvek je često tuširanje, i to mlakom vodom, pre i posle spavanja, posle dolaska s posla i sa rekreacije...

Klice iz filtera

U uređajima za klimatizaciju mogu živeti različiti mikroorganizmi kojima odgovara visoka vlažnost u toj sredini. Stoga su leti češće epidemije „legionarske bolesti” i zapaljenja pluća. Održavanje i čišćenje klima-uređaja je takođe važno. Filter kroz koji izlazi rashlađeni vazduh treba čistiti barem jednom godišnje jer je vlažna i prljava podloga idealna za razvoj štetnih mikroorganizama. U sezoni korišćenja klima-uređaja preporučljivo je i dezinfikovati aparat odgovarajućim sredstvom.

Korišćenje klima uređaja može i dovesti do upale sinusa, glavobolje, ukočenosti mišića. Zato je potreban oprez i poštovanje pravila, pošto nije cilj da završimo kod lekara, već da se osećamo prijatnije i na poslu i kod kuće.