Priroda ima odgovor na sve - živi barometri

Dugotrajnim posmatranjem životinja, čovek je uočio izmenu u njihovom ponašanju pri svakoj promeni vremena. To iskustvo naučilo ga je da prema ponašanju životinja predviđa kakvo će vreme biti kroz nekoliko sati, dana ili meseci.

Pored tačnih predviđanja, nažalost, bilo je i takvih koja su morala da se uvrste u predrasude. Zbog toga su često i tačna predviđanja nepravilno kvalifikovana.

U narodu, na primer, postoji verovanje da će padati kiša ako se ubije žaba. Kako se pojavilo ovo predviđanje? Možda zbog toga što žabe pred kišu izlaze na obalu, pa je neko ubio žabu i baš tada pala je kiša. Do ovakvih pogrešnih predviđanja dolazilo se mahom zbog mešanja uzroka s posledicom, što ćemo objasniti. Počnimo s primerima.

Smatra se da rakovi pre jake kiše izlaze na obalu i zakopavaju se u pesak. Zapazivši to, ljudi su ih u vreme suše lovili i zakopavali, nadajući se da će time izazvati kišu. Oni su rasuđivali ovako: rak se zario u pesak i pala je kiša. Znači, između delovanja raka i padanja kiše postoji uzročna veza. Samo jedno se gubilo iz vida – rak ne izaziva kišu. Nevreme koje se približava primorava ovu životinju da se zakopa.

U narodu se verovalo da šljuka klikće pred kišu. I od davnina, da bi izazvali kišu, ljudi su podražavali njeno kliktanje, opet ne sluteći da šljuka ne izaziva promenu vremena, već obrnuto, promena vremena primorava je da klikće.

Nije malo predviđanja u kojima se mešaju uzroci s posledicama. Na primer, u poslovicama: „Doletele rode i donele toplo vreme”, ili „Laste donose proleće i nagoveštavaju jesen”. U stvari, rode su doletele zato što je nastupilo toplo vreme.

Često srećemo životinje koje „znaju” da predskažu vreme. One su dobile naziv „živi barometri”. Posmatrajući ove prirodne barometre, nije teško naći vezu između njihovog ponašanja i okolne prirode koja ih primorava da rade ono što rade.