Moj pokretni Mondrijan

Da li bi ste ovaj luster iz 1950. godine platili 1.000 funti? (Čak i kada biste ih imali). Verovatno da ne, ako ste obični korisnik upotrebnih stvari za kuću. Ali, ako ste ljubitelj umetnosti i dizajna, onda ko zna? Jer ova obična stvar ima prebogatu teoretsko-asocijativnu umetničku priču. U njoj su se na jednom mestu našli velikani istorije umetnosti 20. veka: Holanđanin Pit Mondrijan (1872–1944), Amerikanac Aleksander Kalder (1898–1976) i Francuz Marsel Dišan (1887–1968).

Marsel Dišan je autor poznatog koncepta „ready made” u umetnosti, po kome i najobičniji predmet svakodnevne upotrebe može postati umetničko delo ako se izvuče iz konteksta. Tako utilitarno postaje estetsko na samo sebi svojstven način.

U ovom slučaju, obična kuhinjska činija postaje deo viseće rasvete u enterijeru na jedan specifičan način.

Aleksander Kalder je autor jedinstvenog umetničkog pravca „kinetička umetnost” po kome od svakojakih industrijskih otpadaka možete napraviti skulpturu ako im omogućite pokret, a pokret znači život. Stvar koja visi može biti pokrenuta fizičkim putem, ali i samim strujanjem vazduha, pa tako predmet postaje živo biće.

U ovom slučaju, dovoljno je da znate da će luster oživeti ako kroz sobu prostruji promaja, ako ga dodirnete slučajno ili namerno, ili ako, ne daj bože, zadrhti tlo.

Pit Mondrijan je genijalni autor koji već čitav jedan vek nadahnjuje ne samo dizajnere već i urbaniste, arhitekte i enterijeriste. Svodeći likovnost na pravu liniju, pravilnu površinu i tri osnovne boje, on je dokazao svoju tezu da su ti osnovni elementi nepresušni izvor kreativnosti, individualne i univerzalne. Neko se ipak drznuo da njegovo mistično shvatanje univerzuma iskoristi nazivajući jedan običan luster − „Moj pokretni Mondrijan”.

A možda to i nije zloupotreba, jer ovaj luster je i nehotice doprineo tezi koja umetnost tumači kao igru, a igru kao slobodu.

Pit Mondrijan (1872-1944)

Holandski slikar i teoretičar, studirao je umetnost na Akademiji u Amsterdamu. Obuzet religioznim problemima, prihvata teozofske spise i postaje član sekte. Krajem 1912. odlazi u Pariz, upoznaje avangardni kubizam. Slika motive iz prirode redukujući ih na osnovne grafičke šeme. Godine 1917. jedan je od osnivača pokreta „De Stajl” i prvi promoviše ideje neoplasticizma. Njegovo delo je imalo veliki uticaj na moderni dizajn. Kompozicije apstraktnog izgleda koje sadrže nekoliko površina obojenih crvenom, plavom i žutom bojom i oivičene crnim linijama na beloj podlozi, koristili su mnogi dizajneri modernog pokreta. Njegovo slikarstvo lišeno svake emocije, u osnovi misaonog i metafizičkog karaktera, simbol je nastojanja da se pojavnoj realnosti suprotstavi trajnijim vidom univerzalne realnosti.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs