Fotelja u cveću

Nekada je kritičarima bilo lako da odrede šta je dobar dizajn a šta nije, gde su granice dobrog ukusa a gde počinje carstvo kiča, šta je vredno njihove pažnje, a od čega mogu samo da okrenu pogled na drugu stranu.

Danas su se svi kriterijumi izmešali. Nešto može biti lepo, a neudobno, drugo ružno, a udobno.

Da li je ova polufotelja − poluležaljka udobna? Nećete znati dok ne sednete i ne procenite da li vas žulja ili se njene cvetne latice povinuju vašem telu. Tako je to sa modernim dizajnom. Lepo je ono što mi se sviđa, ako mi se ne sviđa − nije lepo.

Nisam sigurna da je korisniku ovog dizajna od presudne važnosti bilo to što je ovo predmet sa potpisom. To ima značaja samo ako oni koji će predmet zateći u vašoj sobi znaju da ovaj dizajn ima svoje značajno mesto u svetu dizajna predmeta, da nije anonimna stvar koja se može kupiti tek tako u svakoj prodavnici nameštaja.

Sofa-stolica sa rascvetanim laticama dizajnerke Patrisije Urkiole šarmantan je predmet koji će razveseliti svaki enterijer, a naročito dnevnu sobu koja možda pati od lake melanholije ili su joj zidovi obojeni sumornim tonovima jesenjeg dana. Ili je možda soba okrenuta severu?

Uostalom, zašto lupati glavu oko toga da li je predmet dobrog, osrednjeg ili problematičnog dizajna?

Čitav 20. vek protekao je u naporima arhitekata i dizajnera da nametnu ljudima stvari koje će ih usrećiti i učiniti život u kući kvalitetnijim, komfornijim i jednostavnijim. Ali, „manje je više” odavno je zamenjeno konstatacijom „manje je dosadno”, a „forma sledi funkciju” tvrdnjom da „forma sledi fijasko”.

Možda je dizajnerima od tih rigidnih dana ostalo samo da rade „kako im drago” i da teže samo da se dopadnu. Takvo je vreme došlo u svemu pa i u dizajnu.

Patrisija Urkiola

Špansko-italijanska dizajnerka i arhitekta rođena je u Ovijedu u Španiji 1961. godine. Studirala je arhitekturu u Madridu, a zatim nastavila školovanje na Politehnici u Milanu u Italiji, gde je diplomirala 1989. godine. Glavni moto njenog rada jeste inovacija, emocija i mentalna relaksacija. Njeni radovi imaju sve karakteristike perfekcije u najširem smislu, što i nije čudo kada se ima u vidu da su joj mentori bili takvi autoriteti kao što su Ahile Kastiljoni i Viko Magistreti. Godine 2001. otvara u Milanu svoj Studio za dizajn i od tada kreće njena saradnja sa najuspešnijim kompanijama današnjice kao što su „Alesi”, „Luj Viton”, „Rozental”, „Misoni”, „Be-Em-Ve”, i mnogi drugi koji znače poslovni uspeh na globalnom nivou. Patrisija voli da eksperimentiše i da otkriva potrošački senzibilitet ali na jedan prijemčiv i neagresivan način. Njen dizajn je svojevrstan dizajn „sa ljudskim likom” koji publici podilazi na human i dopadljiv način. Pored brojnih međunarodnih priznanja ističe ono sa imenom „Isabela Katolkinja”, koju je primila od kralja Huana Karlosa Prvog od Španije.

Arh. Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs