Opasnosti brzih dijeta

Brza dijeta je ona kod koje se napredak u mršavljenju računa u dvocifrenom broju kilograma na mesečnom nivou. Dakle, držite nekakvu ekspres brzu dijetu i mršavite 15 ili 20 kg mesečno. Ako malo pročešljate po internetu, pronaći ćete gomilu ovakvih ekspres brzih dijeta za mršavljenje koje nude upravo to. Zbog brzine mnogi se zaborave da prouče opasnosti koje ovakve brze dijete nude.

Svaka brza dijeta ima za osnovu izrazito malu energetsku vrednost, koja je znatno ispod energetskog minimuma (bazalnog metabolizma) većine, dakle ispod 1.200 kcal dnevno. Jer da bi brzo smršali, morate da gladujete. Bilo da je ova ili ona brza dijeta u pitanju, izbačene su cele grupe namirnica, dakle ili su izbačene masti, ili ugljeni hidrati, ili oboje.

Kreatori brzih dijeta često daju ograde kojima jasno kažu da se one ne preporučuju trudnicama, dojiljama, dijabetičarima, osobama koje imaju probleme sa štitastom žlezdom, jetrom i bubrezima, kao i onima sa izrazito oslabljenim imunitetom. Šta vam to govori? Da su loše. Evo čemu doprinose:

Gubitak mišićne mase: Cilj je naravno smršati i to brzo, a metoda je naterati telo da „napadne” sopstvene masne rezerve i njih počne da troši kao osnovni izvor energije. U realnosti to ne ide tako prosto, a telo se okreće katabolizmu u nedostatku dovoljno energije i razjeda sopstvene mišiće.

Dehidracija: Kada brzo mršavite, prvo gubite vodu, odnosno tečnosti iz organizma. Vaše telo sagoreva kalorije i višak kilograma u fazama, a ako pokušate da naterate svoje telo da izgubi višak brže nego što je prirodno, možete izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Usporavanje metabolizma: Posledica je pojava jojo-efekta i vraćanja kilaže po završetku ovakvog mučenja gladovanjem. Glad se uvek vraća jača, to je sigurno, a možete je prevariti samo do te mere dok mozak ne nauči da je predvidi i preventivno deluje.

Zamor: brza dijeta znači unos vrlo malo kalorija, a kalorije pokreću organizam. Rezultat je nedostatak energije, zamor, osećaj letargije.

Probavne tegobe: iako to mnoge brze dijete prećutkuju, brzo gubljenje težine može da dovede do ozbiljne dijareje, da bi se kasnije javila i opstipacija (zatvor). Kao i kod dehidracije, dijareja tokom dužeg perioda može dovesti do dehidracije, a tada može biti opasna i po život.

Neuhranjenost: brze dijete znače velike restrikcije u pogledu celih grupa namirnica (na primer bez ugljenih hidrata), kao i kalorija, što telu oduzima potrebne hranljive materije i dovodi do neuhranjenosti, što se prvo primeti po stanju vaše kože, kose, noktiju. Slaba uhranjenost znači i slab imunitet.

Loše su za emotivno i fizičko zdravlje: Ciklus brzih dijeta na kraju dovodi do usporavanja metabolizma, dobijanja na težini, frustracije, negativne slike o telu, žudnji i prejedanju.

Šta je iz svega ovoga naš organizam naučio? Nažalost, ništa dobro!

Jer, zdrava dijeta, za razliku od brze dijete, nije opterećena izrazitim restrikcijama, pa se tu ne javlja glad. Adekvatan izbor namirnica i određena energetska vrednost zdrave dijete vam ne daju da budete gladni, a ipak zdravo mršavite. Gubitak kilaže je za zdravo mršavljenje oko 5-8 kg mesečno.

Mršavljenje je naravno sporije nego kod brze dijete, ali je zdravo i održivo na duži rok. Osećate se dobro držeći zdravu dijetu. Niste mrzovoljni, depresivni, ne boli vas glava, nemate rizika po zdravlje. Jedete namirnice koje volite (ukoliko ste zdravi) iz svih grupa – uključujući ugljene hidrate, masti i proteine, sve nutritivno vredne namirnice.

Zdrava dijeta je individualna dijeta i ona ima par jednostavnih pravila:

• redovno jedite svakog dana u isto vreme, 4 ili 5 obroka dnevno (jedna do dve užine), u adekvatnoj količini;
• naučite da kuvate sami svoju hranu, izbegavajte industrijske proizvode;
• preferirajte dinstanu, kuvanu ili pečenu pripremu hrane, a manje hranu prženu u dubokoj masti;
• hidrirajte se najbolje običnom vodom, izbacite gazirane napitke i previše alkohola.

Sada znate šta da (ne) radite, pa izdvojite vreme za sebe. Ne jurite u brze dijete.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com