Uticaj hrane na raspoloženje

Poznato je da vaše raspoloženje određuje šta vam se jede (ili ne jede) od namirnica, pa se često desi da u tome preterate ili izgubite apetit u potpunosti. Na primer, diplomirali ste i želite da počastite sebe (i vama drage osobe) omiljenim vam đakonijama i poslasticama. S druge strane, osećaj potištenosti, gubitka, tuge i bola je gotovo po pravilu praćen potpunom nezainteresovanošću za hranom. Dakle jedemo kako, koliko i kada smo raspoloženi. I u drugom smeru sve ovo takođe funkcioniše, tako da hrana koju jedete može uticati na raspoloženje.

Ova pojava je očigledna odmah po konzumiranju hrane, ali i u dužem periodu čim shvatite da bolja ishrana menja i vaše mentalno zdravlje nabolje. Kako to? Najkraće rečeno: zdravija ishrana utiče na mozak, a on na raspoloženje. Postoji neraskidiva veza između mozga i želuca. Oba su se formirala u isto vreme od istih tkiva u fetusu. Ova dva organa, odnosno sistema, vezana su preko pneumogastričnog živca (živac lutalac ili lat. nervus vagus), desetog moždanog živca koji povezuje moždano stablo i trbuh. Ovaj živac je osnovna veza koju vaše stomačne i crevne bakterije koriste da pošalju odgovarajuću informacije vašem mozgu.

Održavanje dobrog varenja je, dakle, od veoma velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Na zapadu, ali i kod nas, postoji mnogo faktora koji negativno utiču na dobro varenje i crevnu floru, a potom i na mentalno zdravlje. Glavni negativni faktor je klasično uzgajana hrana tretirana glifosfatom, totalnim herbicidom (još uvek korišćen i u Srbiji iako se EU smernicama podržava ukidanje upotrebe glifosfat nije izbačen), kancerogenog otrova koji pored izrazite toksičnosti uzrokuje i deficit u mineralima koji su neophodni za normalnu funkciju mozga, a tome i raspoloženja.

Postoje razne namirnice koje pozitivno utiču na raspoloženje, a evo nekih najvažnijih:

– Crna čokolada. Ako ste od onih koji se oraspolože svaki put kada gricnu komad crne čokolade, znajte da to nije slučajnost. Krivac je anandamid, neurotransmiter koji se proizvodi u mozgu i privremeno blokira osećaj bola i depresije. Dovoljno je uzeti 30–40 grama crne čokolade da bi se osećali bolje

– Proteini. Kvalitetan izvor proteina, npr. organska jaja, sir ili šaka badema, pomaže u održavanju nivoa šećera u krvi i vidljivo veću energiju i raspoloženje.

– Banane sadrže dopamin, prirodnu hemikaliju koja popravlja raspoloženje. Takođe su bogate vitaminima Be, uključujući vitamin Be-6 i magnezijum, koji smiruju nervni sistem

– Kafa utiče na niz neurotransmitera koji se odnose na kontrolu raspoloženja, tako da jutarnja šolja svakako ima uticaj na raspoloženje

– Kurkuma (kurkumin). Ovaj žuti pigment se smatra krivcem za mnoge lekovite efekte kurkume

– Borovnice i kupine. Antocijanini su pigmenti koji daju boju plodovima borovnice i kupine. Ovi antioksidansi podstiču proizvodnju dopamina u mozgu, hemikalije koja je od ključne važnosti za koordinaciju, funkciju memorije i raspoloženje

– Omega-3 masne kiseline (životinjskog porekla). Bilo da je konzumirate kao prirodnu hranu ili suplement, omega-3 masne kiseline pozitivno utiču na vaše raspoloženje

– Fermentisani proizvodi (npr. kefir i kiselo mleko). Kefir i kiselo mleko s probiotskim bakterijama pozitivno utiču na razvoj dobre crevne flore, što doprinosi boljem raspoloženju. Naravno, najbolja je opcija da su ti proizvodi od organskog mleka

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com