Ogledalce – damski stočić

Ogledalo ima posebno mesto, kako u dizajnu enterijera tako i u istoriji ženske lepote.

Ovo je veoma uprošćena konstatacija jer u raznim epohama, religijama, a naročito u istorijatu simbolizma, ogledalo je i simbol istine, iskrenosti, tajne srca i svesti, zatim čistote duha, mudrosti i znanja... Po jednom istočnjačkom verovanju, ogledalo prekriveno prašinom simbol je neznanjem pomračenog uma.

Ogledalo je i znak sklada, a u drevnoj Kini predstavljalo je znak ljubavnog jedinstva pa tako, ako se razbije, jedna polovina može prevarenom da otkrije neverstvo onog drugog.

Što se enterijera tiče, primena ogledala je poprilično zahtevna jer nije svejedno na kom mestu u prostoriji ćete ga postaviti.

Ako ga postavite tako da se u njemu ogleda lepo zelenilo, slika ili detalj koji zaslužuje pažnju, onda ste ga dobro postavili.

Ako se u njemu ogleda čiviluk pretrpan kaputima ili uobičajeni sobni nered, onda ćemo imati dupliranu sliku nečega što ne želimo da gledamo ni u osnovnoj verziji.

Ipak, ženska sujeta je glavni cilj dobro lociranog ogledala u sobi, gde će vlasnica moći da proveri rezultat svoga truda uloženog u sopstveni izgled. „Želim da izgledam lepo, sebi i drugima”, kaže žena zatvorenom toaletnom stočiću ispred sebe, dok ovaj ćuti u svom sklopljenom stanju, zatvorenih fioka i spuštenog ogledala. Na njen zahtev, stočić se otvara i pretvara u raskošno lep komad nameštaja sličan leptiru raširenih krila. Podiže svoje ogledalo i otvara svoje fioke pune parfema, pudera, karmina, krejona, rumenila, pomada, ali i nakita, naušnica, ogrlica, narukvica... Fioke damskog toaletnog stočića tome i služe, one imaju svoje tajne pregrade, svoju intimu namenjenu ženskoj lepoti.

Ovo je sjajan primer razumevanja dizajnera i onoga kome je taj dizajn namenjen.

Pjetro Kjeza (1892–1948)

Italijanski dizajner, potiče iz umetničke porodice koja je došla u Italiju iz Švajcarske. Rođen je u Milanu. Završio je školu za dizajn i rano se zaposlio kao pripravnik u Studiju za dizajn nameštaja i dekoraciju enterijera Đovani Batista Đanoti u Milanu. Učestvuje na Internacionalnoj izložbi dekorativne umetnosti i industrijskog dizajna u Parizu 1925. godine. Ubrzo se osamostaljuje, otvara sopstveni studio, druži se s avangardnim dizajnerima kao što su Đo Ponti, Mikael Mareli, Tomazo Buzi, Paolo Venini... Prihvata ideje umerenog modernizma, zalaže se za vrhunski kvalitet. Godine 1933. postaje umetnički direktor čuvenog Fontana Arte, čiji su osnivači bili Đo Ponti i Luiđi Fontana. Postaje poznat po izradi nameštaja od stakla, koje ga kao materijal oduševljava. Postaje poznat i po načinu obrade stakla, naročito po specijalnom postupku sečenja i obrade ivica. Pored nameštaja izrađenog u celosti od stakla, radio je i najrazličitije kombinacije stakla i drveta. Jedan je od najistaknutijih predstavnika italijanskog art-dekoa.

Arh. Radmila Milosavljević

www.dopisna-skola-ambijent.rs