Merilin precrtana

Ovu sliku sigurno znate. Ima je svuda – na posterima, bedževima, na koricama knjiga, na porcelanskim šoljicama i platnenim jastučnicama... Merilin Monro, polugola, precrtana putačom uz pomoć masivnog, narandžastog markera. Žustrim gestom ruke. Čije je autorsko pravo na ovu i ovakvu fotografiju koja je svima znana i koje „nema gde je nema”?

Jedinstvena i neponovljiva, neprevaziđena tragična heroina bila je i ostala simbol sjaja i bede holivudskog glamura i američkog sna – od devojčurka sa margine života do vrtoglavih visina slave. 

„Njeno kraljevsko veličanstvo seks-simbol Amerike”. Taj, po rečima Normana Majlera, „slatki anđeo seksa”, uz pomoć svemoguće mašinerije za proizvodnju filmskih zvezda, dodirnuo je jednu i – sagoreo.

Američki fotograf Bert Štern nije bio prvi, ali je svakako bio poslednji koji je fotografisao Merilin. Bilo je to u leto 1962. godine, po zadatku veličanstvenog „Voga”. Dilema je bila golišava ili obučena, fotografije u boji ili crno-bele? Tek je trebalo da se odluči. Mladi Štern je, po sopstvenom priznanju, danima pre realizacije ovog zadatka, maštao o susretu sa Merilin, na način „koji nije bio primeren jednom uzornom mužu i ocu male kćeri”. Ipak, kada su se sreli u holu hotela „Bel er” u Los Anđelesu, sve se odvijalo u prijateljskoj atmosferi, ali po strogo utvrđenim pravilima dvoje profesionalaca: u improvizovanom studiju ona je pozirala, on je fotografisao. U „Vogu” je pripreman tekst, tragalo se za atraktivnim naslovom. Održane su tri foto-sesije po ovom zadatku.

Krajem jula 1962, Štern je poslao Merilin komplet fotografija da ona odobri koje su joj po volji. Mnoge od njih, Merilin je svojom rukom precrtala, žestoko, pravo preko lica i tela, unakrsnim linijama, kao da stavlja krst na sebe samu.

Četvrtog avgusta 1962, sa jutarnjim vestima na TV, stigla je vest: „Merilin Monro je – umrla!” Štern, zatečen vešću, samo je rekao: „Ona, znači nije precrtala moje fotografije, ona je precrtala samu sebe.”

Bert Štern

 Američki fotograf, rođen je 1929. godine u njujorškom Bruklinu. Bio je samouk. U mladosti se bavio raznim poslovima, među kojima je i onaj u Volstrit banci u Njujorku. Od 1947. godine počinje da se bavi fotografijom za razne časopise i u tome otkriva svoj pravi poziv. Postepeno osvaja sve više znanja i poslova, radi za brojne modne časopise, postaje konsultant i učestvuje u reklamnim kampanjama renomiranih firmi kao što su „Dipon” i „Smirnof”, „IBM” i „Koka kola”, „Folksvagen”... Radi za „Vog”, „Lajf”, „Glamur” i „Holidej”. Jedan je od najpoznatijih njujorških i američkih fotografa sa bogatom klijentelom i poslovnim uspesima, među kojima se ističe i poslednja sesija fotografija sa Merilin Monro.