Jeste li čuli za erotski nameštaj

Japanci obožavaju prirodu, cveće kod njih ima daleko veće značenje nego u drugim kulturama, svakom drvetu daju posebnu simboliku i po njima nijedno cveće nije tek tako „zalutalo” na zemlju. To je naročito izraženo u njihovoj stoletnoj umetnosti aranžiranja – ikebani. Japanski dizajner Masanori Umeda dao je svoj doprinos 1990. godine ovoj lepoj tradiciji, dizajnirajući sobnu fotelju i podarivši joj jednostavno ime „ruža”.

Fotelja zaista ima oblik cveta ruže, čija rascvetana krunica sa raspuklim laticama – služi za sedenje i uživanje. Ona je privlačna, lepa i udobna. Neki analitičari dizajna su je svrstali u tzv. erotski nameštaj, tolika je snaga njene privlačnosti. Masanori Umeda, inače pripadnik „Memfis” grupe koja se naročito sedamdesetih godina prošlog veka trudila da redizajnira predmetni svet i dizajn uopšte, uspeo je da iskoristi tradicionalne vrednosti japanske umetnosti i njene brojne varijetete floralnih motiva sa ciljem da rekonstruiše i modernizuje tradicionalnu estetiku kulture svoje zemlje.

Školjka fotelje je stabilna, od presovanog špera i tapacirana poliuretanom presvučenim u crveni baršun, dok su jastučići u obliku latica cveta ubačeni u stabilnu školjku, izrađeni od poliuretana i takođe presvučeni baršunom iste boje. Čitava konstrukcija počiva na tri stabilna oslonca – kupaste forme od čeličnog aluminijuma, koje daju željenu stabilnost fotelji.

Na razmeđi između tradicije i modernosti, japanski dizajner nudi modernoj Evropi fotelju u obliku ruže, želeći da njeno potpuno savršenstvo i dovršenost bez greške pretoči u jedan običan predmet. U stvari, samo na prvi pogled „običan” jer fotelja u sobi koja nam je bliska i koja je često „samo naša”, nikada ne može biti običan predmet. Umesto da je sa isečenom stabljikom i polumrtvu stavimo u vazu za cveće na stolu, ili da je zadenemo za rever, mi ćemo se u nju zavaliti, opustiti i – uživati.

Masanori Umeda

 Japanski dizajner rođen je 1941. godine. Pohađao je Kuvasava školu za dizajn u Tokiju do 1962. godine. Krajem šezdesetih godina prošlog veka odlazi iz Japana u Italiju, u Milano, gde je sarađivao sa braćom Kastiljoni dizajnirajući nameštaj za savremene enterijere. Sedamdesetih godina radio je za firmu „Oliveti” zajedno sa arhitektom Etoreom Sotsasom, koji je imao velikog uticaja na njegov dalji dizajnerski opus. Tako se upoznao sa idejama novog pravca u arhitekturi, enterijeru i dizajnu koje su proklamovali osnivači poznate grupe „Memfis”, koja je odigrala značajnu ulogu u prekomponovanju ideje „manje je više” u onu, dobro poznatu „manje je – dosadno”. Učestvovao je na brojnim izložbama zajedno sa istomišljenicima i za dizajn nameštaja bio je više puta nagrađivan.

Arh. Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs