Valentinova večernja torbica

S ovom torbicom u ruci na vama sve ostalo odlazi u drugi plan: i figura i frizura i odeća i obuća. Vi u ruci nosite ne torbicu već simbol jednog stila: blistavu svilu u sitnim faltanim naborima, ravnomerno raspoređenim, s dodatkom raskošno oblikovanog metala, ukrašenog sićušnim kristalima. Sve je blistavo ali rafinirano, sve govori samo za sebe i svedeno je na suštinu. U ovoj večernjoj torbici, tako jednostavnoj, a ipak tako rečitoj, naglasak je na vrhunskoj eleganciji koja više od reči govori o svom dizajneru – da je za pravu kreaciju potrebno tako malo, a opet tako nedostižno mnogo – a to je talenat. Talenat da vas prepoznaju na prvi pogled.

Ova torbica, ma kako izgledala jednostavno, veoma je zahtevna. Ona ne dozvoljava nikakvo naknadno kinđurenje bilo koje vrste. Onoj koja će je poneti na večernji izlazak nalaže se da bude u jednobojnoj haljini, po mogućnosti crnoj, beloj ili sivoj, svedenog kroja i bez komplikovanih nabora, bez upadljivog pojasa, bez istaknutog nakita na vratu, ručnim zglobovima, reverima ili ušima. Ukoliko ne možete da se odreknete svega toga, zaboravite na „valentino” torbicu.

Ne bi bilo dobro ni kada biste preterali s „valentino” stilom pa uz crvenu faltanu torbicu poneli i crvenu faltanu haljinu. Bilo bi to previše „valentina” na jednom ženskom telu, što stilski takođe ne bi bilo uputno.

I još nešto. Ako biste, da oslobodite ruke, torbicu odložili, na sto ili pored sebe, ostajete ogoljeni za jedan modni detalj koji je toliko zahtevan da vas gotovo drži zarobljenom.

Torbica znači traži od vas da se lišite svih drugih ukrasa, a i da je čitavo veče ne ispuštate iz ruku. Što je mnogo, mnogo je. Zato dobro razmislite pre nego što se odlučite za skupocenu varijantu „V”.

Valentino Garavani

 Italijanski modni dizajner, rođen je 1933. godine u mestu Vogera u Italiji. Studirao je na Akademiji umetnosti u Milanu i u Parizu. Posle studija provodi deset godina u Parizu, radeći za poznate kreatore i modne kuće, među kojima je i kuća „La Roš”. Kasnih pedesetih godina vraća se u Italiju i 1959. godine otvara sopstvenu modnu kuću u Rimu. Sledeće godine prikazuje svoju prvu kolekciju u prestonici. Njegova internacionalna karijera počinje posle druge kolekcije visoke mode, prikazne u Firenci 1962. godine. Odmah je bio zapažen njegov izuzetan talenat i originalnost koji su se manifestovali kroz sofisticiranu eleganciju, savršen kroj, perfekciju izrade i nepogrešiv izbor vrhunskih materijala. Njegove modele žene su naprosto obožavale – i danas ih obožavaju, takođe. Postao je jedan od onih koji se prepoznaju na prvi pogled, a crvena boja kao i veliko slovo „V” postaju njegov zaštitni znak. Kada je reč o visokoj modi na vrhunskom nivou, „valentino” se podrazumeva.

Arh. Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs