Ljudski mozak kao najbrži superračunar

Verovatno ste dosad više puta čuli da je na Zemlji najbrži ljudski um. Dovoljan je delić sekunde da zamislite i već ćete „biti” na drugom kraju sveta. Dok zamišljate neki egzotičan deo sveta, informacija se neuronima u mozgu prenosi brzinom od oko 430 kilometara na sat. Osim toga, energija koja se skuplja u našem mozgu dovoljna je da upali sijalicu, prenose mediji. Sa gotovo 100 milijardi neurona i 40.000 međusobnih veza zvanih sinapse, svaki čovek misli na jedinstven način. Možemo da zaključimo da bi naši mozgovi, kada bi bili kompjuteri, bili sposobni da izvode jedan kvintilion (milijardu milijardi) operacija u sekundi. A to je deset puta brže od trenutno najbržeg superkompjutera na svetu.

Godine 2009. stručnjak iz kompanije „Cisko” rekao je da će 2020. godine biti dovoljno 1.000 dolara da se kupi računar čija će brzina obrade podataka biti u rangu ljudskog mozga. Može se reći da nije mnogo pogrešio.

U istoriji superračunara, 1985. godine najbrži kompjuter na svetu zvao se „Krej 2” i mogao je da obradi 1,9 milijardi operacija u sekundi. Iako ta brzina deluje impozantno, treba reći da je današnji prosečni mobilni telefon znatno brži od njega. Nekadašnji glomazni superkompjuter trideset godina kasnije može da stane u džep, a njegova brzina u međuvremenu znatno je porasla s obzirom na to da se danas brzine znatno povećavaju svakih nekoliko meseci.

Svetska lista 500 najbržih računara ažurira se dva puta godišnje. Njihova primena najviše se koristi u razvoju veštačke inteligencije, istraživanju svemira i biotehnologiji, posebno u preciznoj medicini (medicina koja se zasniva na posebnoj pažnji koju dobija svaki pacijent kako bi terapija bila brža i delotvornija).

Računari su svake godine sve brži, ali se još nije stiglo do limita u razvoju kompjutera. To je industrija koja će, u simbiozi sa razvojem tehnologije, nastaviti da raste do neslućenih razmera. Drugi razlog za nagli razvoj superračunara jeste i rivalstvo među zemljama, pogotovo između Kine i SAD. Trenutno Kina dominira, a u saopštenjima obe zemlje najavljuje se razvoj i puštanje u rad još bržih superračunara.