Bakterije najčešće izazivaju trovanje hranom

04. 05. 2024. 18:30

Храну је је потребно довољно термички обрадити и избегавати употребу намирница сумњивог квалитета (Freepik)

Trovanje hranom javlja se tokom čitave godine, a veoma je važno da se na vreme prepozna stanje i da se zatraži pomoć lekara jer sa teškim simptomima može da prouzrokuje i smrt.

U najčešćem broju slučajeva trovanje hranom se javlja kada osoba konzumira hranu ili piće koji su zaraženi bakterijama, bakterijskim toksinima, parazitima ili virusima. Trovanje hranom može da se pojavi i prilikom konzumiranja hrane koja nije zaražena (poput otrovnih gljiva) ili hrane koja sadrži teške metale (poput žive ili olova) ili otrovne hemikalije (insekticidi).

Najbolja prevencija jeste sprečavanje prenosa bakterija i mogućnosti da dospeju u naš organizam. To se čini higijenskim merama: čistim rukama, alatima i priborom koji se koriste tokom pripremanje obroka, pažljivim pripremanjem hrane i korišćenjem namirnica proverenog kvaliteta.

Simptomi i komplikacije

Zajednički simptomi su mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku i dijareja. Ako je krivac trovanja bakterija, javljaju se glavobolja i groznica. Simptomi nastupaju sat do dva posle konzumiranja hrane i mogu da traju od jednog do čak sedam dana.Kod trovanja gljivama pacijentu su sužene zenice, javljaju se suze, znoj, preterano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, zbunjenost, koma i napadi. Trovanje organofosfatima (insekticidima) ima iste simptome. Najveća komplikacija kod trovanja hranom je dehidratacija, kada telo gubi vodu i elektrolite (natrijum, kalijum).Dijagnozu trovanja lekar lako uspostavlja fizičkim pregledom i upoređivanjem simptoma. Uz to, može da zatraži i nalaz krvi i uzorak mokraće i stolice da bi se potvrdilo prisustvo bakterija ili parazita.

Trovanje nastupa kada se neispravne namirnice ili tečnosti unose u organizam. Kontaminacija može da se dogodi u bilo kojem delu procesa pripreme hrane. U najvećem broju slučajeva reč je o prenošenju bakterija, virusa ili parazita na ispravnu hranu (namirnice), a ređe je toksin već prisutan u hrani prilikom pripreme.

Bakterije su najčešći izazivači trovanja i na organizam deluju neposredno ili posredno (putem toksina koje izlučuju). Najpoznatije bakterije krivci za trovanje hranom su: salmonela, ešerihija koli, šigela, stafilokoke i klostridijum. Nalaze se u nedovoljno termički obrađenom mesu, ribi, živini, jajima, mesnim prerađevinama, šlagu, pitama, pudingu, sutlijašu i zaraženoj vodi.

Virusi i paraziti izazivači trovanja dolaze u kontakt s hranom kroz nedovoljno termički obrađene namirnice i školjke, putem kontaminirane vode.

Otrovne gljive izazivaju veoma ozbiljna trovanja i deluju na centralni nervni sistem, izazivajući delimičnu ili potpunu paralizu.

Pojedine vrste ribe i školjki sadrže otrove i deluju poput otrovnih gljiva na nervni sistem. Druga vrsta trovanja ribom je putem histamina, jer neke vrste riba u sebi sadrže znatne količine histamina.

Trovanje insekticidima, naročito organofosfatima, veoma je opasno.

Ostali otrovi mogu da se nađu u divljim plodovima, listovima i cvetovima, ali krivac može da bude i industrija koja koristi kadmijum u konzervama, a tu su i olovo i arsen iz veštačkih đubriva i kiselina.