Парадајз у центру пажње
Некада једноставан састојак из бакине баште, данас глобална суперзвезда, парадајз је тихо, али одлучно прокрчио пут од прилога главном јелу и састојка у сосевима и ђувечу, до поп иконе. Глуми у филмовима, звезда је виралних ТикТок видеа, магнет је за туристе - парадајз храни, лечи и инспирише.
Парадајз потиче из Јужне Америке, а у Европу је стигао у 16. веку. Заједно са осталим биљкама „Нове Шпаније“, донели су га шпански морепловци и истраживачи. Његови најближи сродници су кромпир и патлиџан. Занимљиво је да су га Европљани у почетку сматрали отровним – због сличности са неким отровним врстама из из породице Solanaceae, којој припадају и беладона и дуван.
Разлог за отровност парадајза лежала је у чињеници да су га племићи јели из оловних тањира, а киселина из парадајза би извукла олово, људи би се отровали и кривили парадајз. Зато се дуго гајио само као украсна биљка у вртовима.
У САД има прича о пуковнику Роберту Гибону Џонсону из Њу Џерзија, који је 1820. наводно, изашао на градски трг и појео пуну корпу парадајза пред окупљеном масом, да би доказао да плодови нису смртоносни. Људи су, кажу, чекали да умре, а он је остао жив и здрав, и парадајз је почео да се шири као храна.
Тек век касније, Италијани су га прихватили и од њега направили темељ своје кухиње, правећи од њега сосове, супе и прелив за пицу. Данас је тешко замислити свет без парадајза – од пасте до коктела „Блади Мери”.
Парадајз су вековима гајиле локалне цивилизације из области данашњег Перуа и Мексика. Са собом је широм света пронео богатство укуса и боје, али и бројне легенде о својим лековитим својствима.
Иако га у кулинарству често сматрамо поврћем, парадајз се ботанички класификује као воће. Тачније, спада у бобичасто воће, јер настаје из цвета биљке и садржи семе, што га чини плодом у правом смислу речи. Ова чињеница често збуњује, али је важна за разумевање његових биолошких и нутритивних особина.
Јабука љубави
Парадајз се често назива и „рајско воће“ (отуда на хрватском рајчица, а на српском парадајз – као што се на енглеском каже рај), што одражава његову егзотичност и привлачност још од давних времена.
У неким језицима зову га баш тако: на италијанском је pomodoro („златна јабука“), а на немачком је Paradiesapfel („рајска јабука“). И код нас се понегде може чути назив „рајско воће“. У Италији се парадајз назива златна јабука (помодоро), а Французи га, због његових наводних афродизијачких моћи, сматрају „јабуком љубави”.
Ово име није случајно – плод је био необичан због свог сјајног црвеног изгледа, сочности и пријатног укуса, што га је издвајало од других намирница тада доступних на европским трпезама.
Име „томато“ на енглеском језику потиче од шпанског „томате“, које је, пак, изведено из речи „томатл“ на језику Нахуатл - језику Астека у централном Мексику.
Шпански освајчи су термин преузели када су први пут донели плод преко Атлантика. Енглески језик је касније прилагодио шпанску реч у облик „томато“, који се користи и данас.
Парадајз је имао и главну улогу на великом платну - филм „Напад парадајза убица“ почиње серијом бизарних убистава у којима парадајз постаје смртоносан и напада људе, пародирајући познате хорор филмове.
Државни симбол
ТикТок је изнедрио многе гурманске трендове, али мало који су створили толико узбуђења као печена фета паста сос. Ово јело је освојило младе својом једноставношћу – само ставите чери парадајз и коцку фете у рерну, попрскајте маслиновим уљем и додајте свеже скувану пасту. Резултат је кремасто, шарено јело које изгледа савршено на камери, а још боље на тањиру. Није ни чудо што су га милиони назвали својим „омиљеним“ рецептом, јер комбинује брзину, укус и визуелну привлачност – све што ТикТок генерација тражи.
Једна је од најпопуларнијих гајених култура на свету, а Американци га обожавају до те мере да је неколико држава, почев од Арканзаса, прогласило парадајз својим државним симболом. Емоџи парадајза се, такође, користи у дигиталној комуникацији за изражавање неслагања или исмевања, надовезујући се на стару праксу бацања парадајза на извођаче којима публика није задовољна. Парадајз у порукама данас симболизује критику или незадовољство на забаван и безопасан начин, прилагођен савременом онлајн окружењу.
Фестивал Ла Томатина
Међународно популаран фестивал гађања парадајзом одржава се сваке последње среде у августу у граду Буњол, у шпанској покрајини Валенсија.
Верује се да је прича почела средином прошлог века, случајним пријатељским бацањем парадајза на градским улицама током традиционалних свечаности у част заштитника града. Догађај почиње такмичењем у пењању на намазану шипку (palo jabon), након чега следи хаотична битка парадајзом на градском тргу.
Камиони натоварени зрелим парадајзом истоварују га на улице, а учесници радо бацају ово сочно воће једни на друге око сат времена. Баца се само парадајз, и то тек након што је згњечен. На овај начин, ударац је блажи и мања је шанса да неко буде повређен.
Шта све лечи парадајз
Данас је научно потврђено да парадајз није само укусан, већ да и благотворно делује на здравље.
Срце и крвни судови посебно имају користи од овог плода. Захваљујући ликопену, јаком антиоксидансу који парадајзу даје црвену боју, редовно конзумирање може да снизи ниво холестерола и крвни притисак, па тако смањи ризик од инфаркта и можданог удара. Ликопен се најбоље ослобађа када је парадајз термички обрађен, па се сосеви и супе сматрају посебно делотворним.
Парадајз је природни савезник коже. Сок свежег плода умирује опекотине од сунца, смањује црвенило и освежава уморну кожу. У народној медицини стављали су га и на акне или пеге, верујући да чисти лице. Савремена козметологија ово потврђује: витамин Ц и бета-каротен из парадајза штите кожу од оштећења и подстичу регенерацију.
Дигестивни систем, такође, осећа благодети. Богат влакнима, парадајз побољшава варење и делује као благ диуретик, помажући организму да избаци сувишну течност. У народним причама често се могло чути да „парадајз чисти крв“, што се данас може разумети као његово дејство у јачању детоксикационих процеса.
Истраживања последњих деценија указују и на превентивну улогу парадајза у борби против одређених облика рака, нарочито простате. Управо захваљујући антиоксидативном деловању, редовно уношење овог воћа у исхрану сматра се једним од најефикаснијих начина заштите од ћелијских оштећења.
Хранљиви профил парадајза је импресиван:
Ликопен – моћан антиоксиданс који му даје црвену боју, а помаже у смањењу ризика од рака простате, дојке и плућа; заштити коже од УВ зрачења; успоравању старења; превенцији срчаних болести, јер смањује оксидативни стрес и побољшава функцију крвних судова.
Витамин Ц – јача имунитет, помаже у борби против инфекција и подстиче производњу колагена.
Витамин А и бета-каротен – чувају вид, кожу и слузокожу.
Калијум – регулише крвни притисак и подржава рад срца.
Влакна – побољшавају варење, спречавају затвор и хране корисне бактерије у цревима.
Редовно конзумирање парадајза повезано је са бољом функцијом мозга и смањењем ризика од неуродегенеративних болести. Добро је за јачање костију захваљујући витамину К и калцијуму, затезање коже и смањење бора, због ликопена и витамина Ц.
Парадајз у свемиру
Осим што је незаобилазна намирница у кулинарству, парадајз је постао и предмет интензивних научних истраживања у свемиру. НАСА је осамдесетих и деведесетих година почела да шаље семе парадајза на Међународну свемирску станицу. НАСА и друге свемирске агенције годинама проучавају како биљке, укључујући парадајз, реагују на услове микрогравитације, са циљем да се обезбеди свежа и нутритивно богата храна за астронауте током предстојећих, потенцијалних дуготрајних мисија на Месец, Марс или друге планете.
Парадајз се може гајити и без земље, у хидропонским системима, где биљке расту у хранљивим растворима уместо у земљишту. Ови системи омогућавају прецизну контролу влажности, количине хранљивих материја, пХ вредности и протока течности кроз корен биљке.
Уз то, ЛЕД осветљење симулира сунчеву светлост, омогућавајући биљци оптималне циклусе фотосинтезе.
Научници су приметили да парадајз у овим условима често развија неуобичајене облике, док су величина и боја плодова углавном задржавали природне карактеристике. Укус и нутритивне вредности, укључујући ликопен, витамине и минерале, остали су готово непромењени.
Циљ ових експеримената је развој самоодрживих биолошких система. Биљке попут парадајза не обезбеђују само храну, већ и кисеоник кроз фотосинтезу, апсорбују угљен-диоксид и могу да допринесу одржавању животне средине у затвореном простору свемирских станица.
Парадајз је показао да може успешно да клија, цвета и доноси плодове у свемирским условима. НАСА је у експерименталним модулима на Међународној свемирској станици (ISS), успешно узгајала различите сорте – од чери парадајза до већих меснатих плодова.
