Микеланђелове тајне поруке на плафону Сикстинске капеле
Посетиоци се диве плафону Сикстинске капеле у Ватикану већ више од пет стотина година. Она привлачи милионе туриста годишње и заузима посебно место у хишћанству.
Поред тога што служи као приватна капела папе, то је и место где се одржава папска енклава, у случају да папа премине и да се укаже потреба за избором новог.
Микеланђело Буонароти је имао 33 године када је започео овај пројекат. Било је то 1508. године.
Није било лако. Сликао је углавном стојећи, а не на леђима како се причало. Извијање врата током дугих сати изазивало му је страшне главобоље и грчеве у мишићима. Буђ га је натерала да одбаци први нацрт. Остругао је цео плафон и почео испочетка, пише ThinkBig. Велики мајстор је чак морао да направи систем скела и платформи како би могао да заврши посао.
Микеланђело је већ био познати вајар, чији су дела исклесана у мермеру, Давид и Пијета, изазвала таласе одушевљења широм Европе. Та слава му је и донела наруџбину папе Јулија Другог да ослика Сиксинску капелу.
Како је себе видео као вајара и није озбиљно схватао сликарство, сматрао је да је понуда завера коју су направили његови ривали, укључујући и Рафаела.
Иако је био без почетног плана о томе како да распореди детаље, ширина и замршени детаљи коначног дела, нису због тога ништа мање спектакуларни.
Позадина у облику мозга
На површини од 1.100 м², композиција укључује девет сцена из Старог завета и више од 300 реалистичних фигура, а њихови прикази и природна анатомија инспирисали су генерације уметника и научника.
Панел „Стварање Адама”, где се Божји и Адамови прсти скоро додирују, једно је од најпрепознатљивијих и најрепродукованијих уметничких дела у људској историји.
Иако је то било доба ренесансе, црква је била изузетно строга, а сукоб са властима показао се опасним по живот и слободу.
Зато је фасцинантно и помислити да се један од највећих уметника у историји дрзнуо да сакрије тајне слике у свом најпознатијем делу. Звучи као нешто из романа Дена Брауна.
Године 1990, лекар Френк Лин Мешбергер открио је мозак скривен у Божјој фигури, где се преплићу одоре анђела који га окружују. Верује се да то означава Божје завештање интелигенције човечанству.
За облак иза Бога се, такође, каже да је у облику мозга. То није ни приближно све. Једно од анђеоских стопала има два расцепа попут коњског.
Др Мешбергер, међутим, верује да ако боље погледате, видећете два режња хипофизе.
Године 2000, специјалиста за бубреге пронашао је бубрег сакривен у другом панелу. То има смисла, јер је уметник патио од камена у бубрегу.
Студија из 2010. године открила је још један мозак сакривен у панелу „Одвајање светлости од таме”. Налази се испод Божје подигнуте браде, унутар његовог врата.
Мождано стабло, делови темпоралног режња мозга, продужена мождина и друге структуре - јасно су видљиве.
„Овај део тела је заправо гладак, због чега би штрчао?”, питали су се многи.
Студија коју су спровели медицински илустратор Ијан Сук и неурохирург др Рафаел Тамарго, објављена је у часопису „Неурохирургија”. Употреба светлости и Божје кратко ошишане браде - која се обично приказује као дуга и распуштена - додала је тежину аргументу, иако неки научници остају сумњичави. Длаке у његовој бради се чак увијају нагоре откривајући слику испод.
Централни нервни систем
Чудо од детета, Микеланђело је, почев од тинејџерских година, био је познат по томе што је сецирао и проучавао лешеве на црквеном гробљу, због чега су његове скулптуре биле и толико реалистичне. Чињеница да је савладао људску анатомију чини да се неравнина Божјег врата истиче.
„То је необичан поглед на мождано стабло, одоздо нагоре. Већина људи га не би препознала осим ако нису детаљно проучавали неуроанатомију”, рекао је Сук.
На истом панелу, Бог је у црвеној хаљини. Оптички живци су приказани у увојцима његове хаљине, око струка, на исти начин као што се налази на Да Винчијевој илустрацији из 1487. године.
Два мушкарца су били савременици и пратили су један другог.
Ако се пажљиво погледа, приметиће се и структура на Божјим грудима. Још један неприродан рол тканине је фигура људске кичмене мождине, према речима Сука и Тамарга, обојице са Џонс Хопкинс универзитета.
„Изгледа да је централни нервни систем можда био превише добар мотив да би се користио само једном”, рекао је Тамарго.
Женска анатомија
Бразилска студија из 2016. године, објављена у часопису „Clinical Anatomy“, открила је да је уметник, поред унутрашњих органа, можда у дело унео и женске анатомске структуре. Лобања овна која веома личи на материцу појављује се осам пута кроз композицију на плафону.
Жене су приказане као снажне како би пројектовале женску снагу. Па ипак, историчари уметности тврде да је разлог тај што је он проучавао само мушке лешеве.
Тврде, такође, да осам троуглова у делу, сви окренути надоле, симболизују женску анатомију и на тај начин алудирају на „свету женственост”. Ово је био мотив који је био веома цењен у грчко-римској уметности, али је претио цркви којом су доминирали мушкарци.
Жене, такође, излазе у први план у одређеним сценама, што се тумачи као начин одавања почасти женама.
Да ли је употреба скривених симбола, којим је уметник показивао инат цркви, била омаж науци – величање људског ума, признање божанске женствености или нуђење неког другог криптичног значења? Тумачења ће се ширити годинама које долазе, закључује ThinkBig.
