Топлији туш - већа усамљеност
Истраживање са Јејла открива необичну везу између топле купке и емотивне изолације
Усамљеност је тиха епидемија савременог доба, а најновије истраживање престижног универзитета Јејл открива необичну и готово симболичну везу између емоционалне и физичке топлоте — тачније, између осећања усамљености и навика у туширању или купању.
У студији објављеној у научном часопису Америчког психолошког удружења „Emotion”, истраживачи су анализирали понашање 51 испитаника узраста између 18 до 45 година. Учесници су попуњавали детаљне упитнике о свом свакодневном животу, укључујући три кључна питања о навикама туширања: колико често се купају, колико дуго то траје и коју температуру воде преферирају.
Резултати су показали да су особе које су се осећале депресивно и усамљеније, у просеку узимале 23 одсто више купки или туширања у поређењу са онима који нису пријављивали изражену емоционалну изолацију. Осим тога, усамљенији учесници проводили су више времена под тушем и бирали знатно топлију воду.
„Топла вода пружа физички осећај топлине који може да послужи као замена за емоционалну блискост”, наводи вођа истраживања, др Џон А. Барг, професор психологије са Јејла.
„Наша тела, чини се, траже физичку утеху када немају приступ емоционалној повезаности”.
Истраживачи претпостављају да људи инстинктивно користе физичку топлоту да би ублажили психолошку хладноћу изазвану усамљеношћу — феномен који би могао да има корене у раном развоју човека, када су додири и телесна блискост били основни начини повезивања и преживљавања.
Замена за додир
Како сматрају аутори студије, још од раног детињства па кроз читав живот, физичка блискост и топлина (попут загрљаја, додира или држања у наручју) имају кључну улогу у формирању осећаја сигурности и повезаности. Када тога нема – тело тражи замену.
Ипак, научници упозоравају да, иако овакво понашање може да пружи краткорочну утеху, оно не решава суштински проблем.
„Ако особа осећа потребу да проводи сат времена под топлим тушем сваки дан, можда јој не треба само већи бојлер, већ дубља емоционална повезаност са људима”, пише Барг.
„Људи несвесно покушавају да надокнаде недостатак друштвених веза тако што се излажу физичкој топлоти”, стоји у закључку студије. Овај налаз потврђује ранија истраживања која сугеришу да телесна температура и емоционално стање могу да буду дубље повезани него што се до сада мислило.
Једно раније истраживање објављено у часопису Science, на пример, показало је да физичка топлота (попут држања шоље топле кафе) може да утиче на то како перципирамо друге људе — топлота у руци повезује се с „топлијим” оценама саговорника.
Иако се чини да је у питању безазлен механизам, претерано ослањање на физичке замене за емоционалне потребе може указивати на дубљи проблем.
„Потреба за топлом купком заправо може бити позив у помоћ”, наводи др Барг. „Ако се неко непрестано ослања на дуге, вреле купке, можда је време да се запитамо — шта му заправо недостаје?”
