Kисело дрво (Ailanthus altissima (Mill.) Swingle) је једна од најраспрострањенијх врста дрвећа у урбаним срединама широм Европе и Азије. Води порекло из Кине, из провинције Ћили. У Европу га је донео француски језуита 1751. године. Први примерци биљке одгајени су у ботаничкој башти у лондонском Челсију, одакле су послати широм Европе где је ово дрво првобитно сађено као украсна биљка, а затим и у циљу побољшавања квалитета земљишта и подизања плантажних шума.

Припада фамилији Simaroubaceae, а род Ailanthus обухвата више од десетак врста. Једна је од најбоље прилагођених биљака на комплексне еколошке услове загађених градских биотопа.

Расте чак из пукотине у бетону

То је дрво средње висине. Крошња је у облику кишобрана, правилна и ретка. Листови су тамнозелене боје. Најбоље га је садити на површинама предвиђеним за веће масиве зеленила, а с обзиром на то да расте и на малој количини земљишта, погодно је и за жардинијере.

Приликом сађења овог дрвета као украсне биљне врсте, неопходно је обезбедити строгу контролу у циљу њеног задржавања на само за то предвиђеној површини. Уколико се о томе не води довољно рачуна, кисело дрво врло лако постаје опасан коров, који се брзо шири на напуштена станишта, а насељава и недовољно неговане воћњаке и винограде.

Како су услови у којима расте у својој постојбини суровији него код нас, кисело дрво се масовно јавља на сваком иоле бољем станишту. Насељава крајње неповољне терене са слабо развијеним земљиштем, као што су песак, шут, глина, просторе затрпане отпадом органског или неорганског порекла. Образује шумарке, у којима су неке друге биљне врсте врло мало заступљене или их уопште нема. У односу на подлогу дрво није избирљиво и може да опстане, расте и нормално се развија и на оним местима на којима друге врсте дрвећа не успевају – у пукотинама запуштених кућа, пукотинама бетонских платоа и у асфалту, па чак и у сливницима градске канализационе мреже. Популације које се развијају на напуштеним стаништима су стабилне и прогресивне, јер биљка сваке године производи огромну количину семена с једне стране, а с друге стране на оваквим стаништима активност човека је минимална или изостаје.

Кисело дрво, напросто, обожава урбану средину, одлично подноси аеро-загађење, као и различите друге облике загађења. О томе сведоче листови киселог дрвета који су потпуно биолошки активни и здрави, и на којима нема видљивих макроскопских и микроскопских оштећења.

Коме сметају ови зелени горостаси препоручују се мере за сузбијање корова на напуштеним стаништима, у воћњацима и виноградима и редовно спровођење мера заштите биља.

Без обзира на негативне последице неконтролисаног и прекомерног ширења, мора се ипак напоменути да кисело дрво има биолошке особине као и све друге биљке, од којих је најважнија – производња кисеоника.

За креме против инсеката

Стога у условима строго контролисаног гајења може да има позитивну улогу у функционисању урбаног биотопа.

Кисело дрво је могуће кoристити у справљању масти и крема за растеривање мува и комараца, као и мелема за брже зацељивање рана, приликом справљања пасте за зубе, помаде за затезање коже и брисање бора, раствора за јачање зубних десни, за чишћење слузокоже усне дупље и ждрела од гљивице Candida, као раствор за ублажавање упале крајника и ждрела.