Мозаици Ренате Трифковић у Ватикану и на Опленцу
Ауторка изложбе у Виноградаревој кући представља годинама српску културу у римском уметничко-верском центру Валети
„Онај ко ради само голим рукама је радник, онај који ствара рукама и главом је занатлија, а онај ко ради рукама, главом и срцем је уметник. С том мишљу почињем и завршавам сваки свој уметнички израз”, рекла је за „Магазин” Рената Трифковић након недавног отварања изложбе мозаика „Апотеоза” у Галерији „Виноградарева кућа”на Опленцу.
У организацији Центра за мозаик Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића, у чијем храму на Опленцу се и налази један од најлепших светских мозаика, oвих дана се још одржава изложба добитнице прве награде на десетом бијеналу мозаика за дело „Свети Илија”.
(Фото: A. Васиљевић)
Уметница израђује мозаике – украсе и православних и католичких храмова и већ две деценије је сарадник у Центру Алети, на верском институту при Ватикану.
„Велика је одговорност свакога ко веру представља и приближује другима да открије своје срце. Јер, показује им да може да буде рањив, а рањивост носи бол у себи. Нема човека, па ни уметника који не болује, али овај други у том болу и вери проналази инспирацију”, искрена је уметница.
Али истиче колико је срећна што у римском уметничко-верском центру Алети при Ватикану представља српску културу. На том месту људи са свих континената сарађују и утичу једни на друге и тако међусобно различити претварају мозаик у једно биће.
(Фото: лична архива)
„У том бићу имам посебно задовољство да представим српску традицију коју сматрам својом”, додаје уметница која је рођена у Пули 1976, а студирала је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Ту је завршила и Академију примењених уметности на Универзитету уметности и постала доцент на Катедри за мозаик. У Центру Алети завршила је специјализацију у области теологије и литургијске уметности. Осликала је у мозаику око три стотине хришћанских светиња у храмовима у Европи, Северној и Јужној Америци. Тренутно изводи фасаду у мозаику на највећем храму у Бразилу, у Аперациди, у држави Сао Пауло, на 18.000 квадрата.
Оливера Станишић, уметнички директор Центра за мозаик, рекла је да је стваралаштво ове мозаичарке разноврсно: у највећој мери обухвата религиозне мотиве као што су иконе и фреске, али и апстракцију и представе природе. Такође, на једној страни ствара мозаике колосалних димензија који се мере хиљадама квадрата, а с друге – израђује микро-мозаике, с истом посвећеношћу.
