Бетонски џинови Блиског истока

Летови за Кину, Малдиве или Далеки исток из Србије обично се одвијају преко аеродрома „Хамад” у Дохи, једне од највећих раскрсница светског авио-саобраћаја. И већина путника се не задржава на аеродрому, већ преседа за даље дестинације, али штета је пропустити обилазак овог града, сјајног драгуља Блиског истока.

Моменат кад се први пут види Катар оставља без даха, претежно због високе влаге у ваздуху на коју у Србији нисмо навикли, али и због демонстрације богатства, имућности.

Огромни небодери

Доха је поприлично новокомпонован град, постоји нешто више од два века. Главни град је мешавина експоната државног богатства и неких делова у којем је традиција очувана. Нови градови по правилу имају инспирацију у неким другим местима, метрополама… Муза катарске престонице су Сједињене Америчке Државе. Доха подсећа на Њујорк по подели четврти и широком финансијском делу с огромним и изванредним зградама. Током ноћи „бетонски џинови” засијају великим спектром боја, који приказују разноврсност коју овај град пружа.

Живимо у доба где културе уче једне од других и стварају неки нови поредак. У огромној миграцији људи свако донесе нешто ново, а самим тим утиче на развој и промену. Пошто је арапски регион доскоро био изолован од света, то се надомешта великим бројем разних америчких ресторана. Ипак, уз мало стрпљења и „завиривања кроз врата” могу се открити и феноменални ресторани који нуде разне специјалитете арапске кухиње.

Цео овај регион располаже с прегршт простора, што апсолутно елиминише потребу да све буде компактно распоређено. Неки делови града су на ободу. Истина, постоје делови до којих се може ићи пешке, без превоза, али их нема пуно. Попут САД, кола или нека врста превоза неопходни су за разгледање свих знаменитости, а свака тачка повезана је огромном мрежом ауто-путева. Траке иду у недоглед по дужини али и ширини, а нужност превоза створила је посебан однос према аутомобилима, нарочито међу богатом елитом. Подсетимо, Катар је једна од најбогатијих држава на свету. Велики број становника живи удобан живот који им дозвољава куповину добрих аутомобила.

Чује се и српски језик

У Дохи постоји далеко већи број миграната из балканског региона него што смо претпоставили и очекивали. У пролазу улицама могу се чути наши језици и познати гласови. Има и разлога зашто је то тако. Ова држава је отворена за све народе и културе. Никада није хладно, сваког месеца може се шетати поред мора, порез не постоји…

Импресионира и осећај сигурности на сваком месту. Људи опуштено остављају своје новчанике, кључеве и телефоне на столу у кафићу када накратко напусте своје место… Али постоје и строге казне које помисао о крађи секу у корену.

Ипак, ниједно место није савршено, те и овде постоје примери сиромаштва, само што се они труде да то што боље прикрију, како се не би умрљала перфектна слика.

Шта говоре регистарске таблице

Звучи чудно, али такмичење ко има боља кола претворено је у „рат” таблицама. С обзиром на то да свако може да скупи паре за возило, нађен је нов систем поређења богатства – преко регистарских таблица! Што мањи број, то се власник сматра „елитнијим”. Тако се продају и власништва таблица, где свака десетица мање доноси већу вредност.

Скривени драгуљи

У Катару посетиоце уме да засени блештавило и богатство, па им лако промакну скривени драгуљи. То је и једна од главних атракција овог места – гледање кроз пукотине да се осети истински дух овог региона. Када досаде призори богатства и модернизма, предлажемо посету Сук Вакифи, четврти у којој је главни базар Дохе. Ту су уске уличице с продавцима ношњи, зачина и разних других ствари. Иако промовише своју историју и традицију, Катар се дефинитивно фокусира на будућност. Главни град је последњих година био домаћин бројних спортских такмичења. Највеће је било Светско првенство у фудбалу, а добили су и годишњу организацију трка формула и мотора. У плану имају чак и Олимпијске игре.