Свако од нас кроји свој рецепт за срећан живот
Гошћа подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je новинарка Биљана Обрадовић. Наша саговорница се бавила манекенством, затим је била водитељка популарне емисије „Сити“ када је постала препознатљиво телевизијско лице, а дуги низ година успешно уређује и води своју ауторску емисију „Биљана за вас“. До сада је интервјуисала више стотина светских звезда, а уз то је дуго година била портпарол Фудбалског клуба „Партизан“.
Она је појаснила да никадa у животу ништа не чека, да увек иде напред, а кад се појави неки проблем, не плаче - већ га реши.
– Сећам се интервјуа са Џоном Казабланкасом, који је био један од најутицајнијих људи у свету моде. А највећа жеља ми је била да завршим каријеру интервјуом са глумцем Џорџом Клунијем. И урадила сам га, то је био мој први велики филмски интервју. На крају сам села и нисам знала шта ћу даље. То је било деведесетих година прошлог века када смо били под санкцијама, када је у светским медијима ружно писано о нашој земљи, а када кажете да је неко из Србије, они не знају да ли сте из Сирије или Сибирије. Ја сам дошла на заказани интервју у Берлин, била сам максимално припремљена за разговор, а он ме је питао: „Па како си ти из Србије? Ја тотално другачије замишљам Српкиње“. Од свих интервјуа, морам да издвојим оне са Вудијем Аленом, са Никол Кидман, са Анђелином Џоли, као и са Беном Афлеком, који је сјајна особа. Урадила сам интервјуе и са Кијану Ривсем, Вин Дизелом, репортаже из бекстејџа „Викторије сикрет“ и разговоре са „Викторијим анђелима“ – Адријаном Лимом, Александром Амброзио и Ирином Шајк два пута у Њујорку и Паризу – објашњава Обрадовићева.
Била је на „Роланд Гаросу“ 1998. године и урадила је интервјуе са Венус Вилијамс и Новаком Ђоковићем, па је 2002. године отишла у Индијанаполису на Светско првенство у кошарци кад смо победили „дрим тим“, па на Олимпијске игре, па на разна првенства…
– У ФК „Партизан сма позвана 2012. године да урадим за њих једну конференцију за новинаре и остала сам као портпарол за медије и комуникације до новембра 2024. године. До тада је промењено 19 тренера и 400 играча. Прве године у „Партизану“ сам волонтирала, после сам имала плату од 30.000 динара, па 60.000, па 80.000. Нису биле тачне приче сам имала 10.000 евра. „Партизан“ је једноставно – љубав. За 12 година била само три пута на годишњим одмору по шест дана. Али, не могу да кажем да је то био годишњи одмор, зато што нисам искључила телефон, него сам и даље радила. Практично сам на правом годишњем одмору била тек прошле године, када сам померена са места портпарола и када сам узела четири недеље одмора – појашњава Обрадовићева.
Наша саговорница се својевремено суочила са једном тешком дијагнозом, тумором панкреаса.
– Имао је 600 грама и 11 центиметара. Ја сам десет година осећала тегобе. То је био цистични тумор панкреаса и на време је откривен. Нисам знала да чудовиште расте код мене у стомаку. Божја рука ме је спасила. Ништа није случајно. Колегиница ми је препоручила доктора Лазаревића, сјајног лекара, код кога сам отишла на ултразвучни преглед стомака, који се шокирао оним што је видео, послао ме је на хитан преглед код гастроентеролога и онда сам дошла до др Никице Грубора, који ме је оперисао. Имала сам рез од око 20 центиметара. Четири сата је трајала операција и дан-данас сам свима у тој клиници заиста захвална. Кад добије човек једну такву дијагнозу, обрне му се читав свет, нико то не очекује. Тешко је и када лежите у болници. Мислим да сам била најхрабрија пацијенкиња у Првој хирушкој клиници, нисам сузу пустила… Тек тада у ствари видиш како ти неке обичне ствари као што је, на пример, кафа много значе јер нисам могла да се мрднем, била сам везана за инфузије. Само сам могла да гледам кроз прозор људе напољу, како причају и пију кафу… – рекла је Обрадовићева.
Истиче да је сваки мушкарац са којим сам била у вези у том тренутку био онај прави.
-Ја сам имала неколико веза и живела сам са њима по три, четири године. То је било у периоду када сам имала 24 године, па онда када сам имала 34 године и сада до пре одређеног периода. То су били као мали бракови, само што нисмо имали потписан папир. И свако од нас је учио неку одређену лекцију, добру или лошу – отскрила је гошћа нашег подкаста.
Њен став је да свако од нас кроји свој рецепт за срећан живот.
– Рецепт за срећан живот не постоји. Срећа је за свакога другачија. Кад није било мобилних телефона, седели смо са пријатељима, ишли смо на неке ручкове и вечере, па на излете, смејали смо се и причали… То је срећа – каже Обрадовићева.
