Црна зрна за најпопуларнији напитак
Као типична кофеинска дрога, кафа надражује централни нервни систем, кратко након пијења долази до благе нервне стимулације што појачава будност, изазива осећај топлоте, али и несаницу, убрзани рад срца
Кафа (Coffea sp.) води порекло из јужне Етиопије, где расте у планинским пределима. Сматра се да је у 14. веку пренета у Арабију, а одатле крајем 15. и почетком 16. века проширила се по Блиском и Средњем истоку. Арапи су чували тајну узгајања и припремања кафе, али су је Индуси ипак успешно прошверцовали и почели да гаје у Индији. У Цариград је доспела 1555. године, а у Европу је стигла у 17. веку из Цариграда преко Млетачке републике. Холанђани су је пренели на Цејлон и Јаву у 17. веку, а крајем 18. века пренесена је у Бразил. Бразил је данас највећи произвођач кафе и представља две трећине светске производње.
Ова биљка се гаји у свим тропским земљама. Расте на влажним земљиштима. Бере се зрео али неосушен плод који се потом суши на сунцу или загрејаним сушионицама, љушти и семе одваја по крупноћи.
Према ботаничкој класификацији припада породици Rubiaceae. Биљке из ове породице углавном су распрострањене у тропима и суптропима. Кафа је привредно најзначајнија, добија се углавном од биљака Coffea arabica и Coffea canephora. Coffea arabica је дрво високо до 6 метара. Плод је ситна бoбица, прво зелена, затим жута и на крају црвена. Бобица је с два зелена семена, која су обавијена сребрнастом опном.
На западној обали Африке расте Coffea liberica. Међутим, ова кафа је слабијег квалитета. Постоји око 15 варијетета гајене кафе, један од њих је мока, која се гаји на обалама Црвеног мора.
Семе непржене кафе садржи 0,7–1,8 процената кофеина, 10-11 одсто масти, 8–12 процената воде, 5–7 одсто шећера, до 40 процената целулозе и др. Приликом пржења састав се мења: производи се тамно испарљиво уље – кофеон, губи се мало слободног кофеина, испарава вода, карамелизују се шећери. Вредност, финоћа и арома пржене кафе условљени су количином и квалитетом кофеина. Квалитетна кафа треба да има зрна подједнаке величине, облика и боје, да су тешка, сува и тврда, по површини да су глатка, гола, сјајна и да у бразди имају остатак сребреног семеног омотача. Такође, сматра се да је стара кафа више цењена од нове.
Кафа је напитак дуге историје, популаран у многим земљама света. Ово пиће се припрема кувањем обично у води или млеку. Најчешће се служи топла. Постоји више начина припремања, а најпознатије су турска кафа, филтер кафа, еспресо, нескафа, ирска кафа и капучино. У кафу се додају шећер, млеко, павлака, шлаг, сладолед, разна алкохолна пића, цимет, смокве, чоколада, лешник, јаје, ванила итд.
Као типична кофеинска дрога, кафа надражује централни нервни систем, кратко након конзумације долази до благе нервне стимулације што појачава будност, изазива осећај топлоте. У већим количинама узрокује лупање и прескакање срца и несаницу.
У народној медицини користи се против дијареје, разних тровања, али највише као освежавајући напитак, који поправља расположење и будност, подижући ниво психофизичке спремности, спречава пад концентрације, смањује депресију и анксиозност.
