Лежај за пса
Велики пси више воле двориште, а мањи и нежнији најбоље ће се осећати у ушушкани у плетеним корпама у стану
Великим и псима средње величине природно је место у дворишту. Међутим, пси ниске расе, међу којима је доста осетљивих, са нежном конституцијом (пекинезери, разне врсте пудли...), морају да се држе у стану.
Кутак у предсобљу
„Начин смештаја пса у стану питање је које се пажљиво и с много појединости решава. Проналази се погодно место где љубимац може несметано да се одмара и спава, место које ће убрзо схватити као своју територију. У спаваћој соби власника , кухињи такође, из хигијенских разлога псу није место. Предсобље би за ту сврху било најпогодније, поготово са приступом тераси, лођи или балкону, односно представљало би „центар стана“, са кога би пас имао преглед свих просторија, а посебно непосредн поглед на улазна врата. У предсобљу треба пронаћи добро осветљен кутак који није на промаји и који није препрека слободном кретању, и ту наместити лежај зависно од величине узраста и врсте пса“, упутство је Милана Пејчића, аутора књиге „Пас верни пријатељ”.
За ниске псе користе се плетене корпе, у које они лако улазе и из њих излазе, може се наоправити и кућица од неког прикладног материјала као што је дрво, лесонит и и слично…
Дно корпе или кућице, или једноставно место у кутку треба да предствља добро изрендисана даска, на којој се псић најпријатније осећа и која се лако пере и дезинфикује. Није потребно да се на лежај стављају јастучићи или покривачи (ћебад, старе завесе, разне крпе или џемпери...) .
За средње и високе псе, такође се припреми одговараћа даска као лежај. Употреба старих дечјих душека или било каквих прекривача није препоручљива јер се теже одржава хигијена.
Уколико се пас држи у дворишту пажљиво се одабере оно место које је мирно и које псу пружа добру прегледност, посебно на улаз. На таквом месту заштићеном од ветра, снежних падавина или лети јаког сунца и промаје, обезбеђено од влаге, постави се кућица. Пожељно је кућицу поставити тамо где допиру зраци преподневног сунца, а нипошто не сме да буде на месту које је под непосредним зрацима подневног сунца, поготово за време летњег периода.
Термоизолација привлачи буве
„По облику кућице могу да буду различите, али су по својој намени све исте. Псу пружају одличан заклон од разних атмосферских падавина, добро су изоловоне од влаге и спољашње температуре, испуњавају основне хигијенске услове, лако чишћење, прање и дезинфекција и функционалне су, довољно простране и топле, угодне за одмор и спавање наших миљеника, оне су њихов дом у правом смислу те речи.
Кућица се прави од квалитетног материјала, да буде функционална, али и да лепо изгледа. Материјал може да буде различит, ту на првом месту користи се дрво, кућица се може направити и од монтажних делова, због лакшег одржавања. Оквир се прави од метала, а зидови и под од храстовог, буковог, или чамовог дрвета, а кров такође дрвен и на две воде, обложен лимом или тер папиром“, савети су аутора књиге.
Просечне димензије клућица су дућина 90 цм, ширина 60 цм и висина 60 до 80 цм. Ове димензије наравно подлежу корекцији, сам власник или мајстор ће порема величини пса одредити димензије, с тим што ће водити рачуна да се пас у кућици може окренути и несметано лећи. На под кућице се не стављају јастучићи или ћебад, боље чиста слама или сено која се често мења, а избегава се и термоизолација кућице постављањем дуплих зидова јер се тај простор скоро увек претвори у станиште бува и разних инсеката.
Најоље је да се пас слободнно шета по дворишту, али да не би направио штету може и да се држи у ограђеном боксу од око петнаест квадратних метара, са висином ограде два метра. Препоручљиво је да се наспе шљака дебљине око 30 центиметара, а горњи слој се обложи шљунком, који неутралише мирисе. Ипак, најједноставнија подлога је бетонска. Пас се може држати и на ланцу, али свако везивање паса лоше утиче на њихову психу. Ко искрено воли пса, неће га држати на ланцу, већ ће му омогућити знатну слободу, уз наравно, обавезно учење лепог понашања.
