Колико дуго ће Земља постојати?

Сунце је извор гравитације и енергије. Али једног дана, оно ће изазвати пропаст Земље. Како централна звезда Сунчевог система стари, њен животни циклус ће на крају потрошити наш плави омотач.

Дакле, колико времена има Земља док планету не прогута Сунце? Очекивано време смрти: неколико милијарди година од сада. Али, живот на Земљи ће се завршити много, много раније од тога.

Земља ће постати неспособна за живот за већину организама за око 1,3 милијарде година због природне еволуције Сунца. А људи би потенцијално могли да доведу себе (и безброј других врста) до изумирања у наредних неколико векова, ако се тренутни темпо климатских промена које је створио човек не ублажи, или као последица нуклеарног рата, пише Live Science.

„Земља има вероватно 4,5 милијарди година пре него што Сунце постане велики црвени џин и затим прогута Земљу”, рекао је Рави Копарапу, планетарни научник из НАСА-иног Центра за свемирске летове Годард.

Црвени џин се формира у завршној фази звездане еволуције, када звезди понестане водоника да подстакне своју нуклеарну фузију и тако почне да умире. Када се фузија заустави, гравитација ће преузети. Хелијумско језгро ће почети да се сабија под гравитацијом, што ће повећати температуру. Тај скок топлоте ће проузроковати драматично проширење спољашњег плазма слоја сунца.

„Сунце ће набубрити барем до величине Земљине орбите”, рекао је Копарапу.

Али Земља вероватно неће трајати тих 4,5 милијарди година, и дефинитивно неће бити Земља какву познајемо.

„Не морате да чекате да спољни слојеви Сунца стигну до Земље”, рекао је.

Планета ће доживети екстремно загревање много пре него што Сунце заврши свој прелазак у црвеног гиганта. Како процес одумирања Сунца повећава температуру, „океани ће испарити, онда ће атмосфера на крају нестати, а затим ће плимне силе сунчеве гравитације раскомадати Земљу”. Отприлике 1,3 милијарде година од сада, „људи неће моћи да преживе физиолошки, у природи, на Земљи” због дуготрајних врућих и влажних услова. За око две милијарде година, океани би могли да испаре када сунчева светлост буде скоро 20 одсто већа него сада.

Неки животи могу преживети до ове тачке - попут „екстремофила” који живе у близини хидротермалних отвора на дну океана - али не и људи.

„Људи — и сав сложен живот — су веома потребни”, рекао је Родолфо Гарсија, докторант астрономије и астробиологије на Универзитету у Вашингтону.

Нека места на Земљи су у више наврата већ достигла влажну температуру која прелази 32 степена, а климатски модели предвиђају да ће 35 степени Целзијуса бити редовна појава у регионима попут Блиског истока до краја века. У суштини, наши сопствени гасови са ефектом стаклене баште су постављени да угрозе живот и друштво на Земљи много пре него што сунце умре.

„Ако говоримо о људском животу, следећих сто година ће бити интересантно”, рекао је Копарапу.