Фолксдојчерска и православна архитектура Бачког Брестовца

У селу Бачки Брестовац, надомак Оџака у Војводини, остала је сачувана занимљива архитектура Подунавских Шваба. Немци који су тако давно названи јер су у ово подручје источног дела некадашње Хабзбуршке монархије насељавани још у време царице Марије Терезије у 18. веку, градили су и у време када је село припало Краљевини СХС своје типске куће. До краја Другог светског рата и расељавања припадника народа поражених непријатељских држава, у бачком селу живело је око 4.500 Немаца. То смо сазнали приликом полагања венаца на споменик пилотима Совјетског Савеза и Југославије, поводом обележавања осам деценија од победе у овом великом светском рату. У селу изнад чијег војног аеродрома су они херојски погинули за ослобођење и чији је заштитни знак стари амерички ратни авион на главној раскрсници, данас живи неколико немачких породица, у миру и складу са свим осталим становницима, како су нам се сви они похвалили.

На фолксдојчерску културу (наслеђе од Немаца који нису имали немачко, већ југословенско држављанство) и данас подсећају два типа кућа које су биле карактеристичне, како за „Моју кућу”каже директорка Јавног комуналног предузећа Вања Косовац. Како додаје, у херојском селу наставиће заједнички пут мира ка будућности, негујући и чувајући сво наслеђе културе заједничке прошлости, и та архитектура је под надзором Завода за заштиту споменика.

Каменорезац из Оџака Дејан Вогринић објаснио нам је по чему су карактеристични низови приземних кућа у Брестовцу, а по чему се оне као две врсте разликују:

„Имамо најобичније куће са троугластим челом, кровом чије се ивице спуштају скоро до земље, те можете да видите и данас сачуване читаве улице које споља изгледају као низ троуглова”, показао нам је у шетњи.

– С друге стране, они богатији правили су велике домове са „анфор капијама”, како се то у градитељству каже. Анфор значи пролаз на немачком језику. А капије тако зване су зидане велике, како не би могле да се прескоче у случају да неком непозваном госту то падне на памет. Од материјалног статуса породице је зависило колико су куће простране, као и како изгледа капија и које је величине. У селу има и грандиозних „анфор капија”, које чувамо као уметничка дела, додаје.

По његовим речима, 1945. године је 800 староседелаца „испратило” немачке породице дочекујући исто толико, 4.500 досељеника из Лике који су долазили, сећају се у селу, у три наврата. Тада је Бачки Брестовац имао највећи број, чак више од пет хиљада становника.

Овај каменорезац се лично потрудио око заштите споменика руским херојима ослободитељима, као незаборавног дела заједничке историје у селу у ком је у школи основано одељење за учење руског језика. Он истиче још један важан споменик прошлости и уметности: „Поред старе католичке цркве, то је и православна црква ретке архитектуре из 1774. године. У Улици маршала Тита налази се Храм Светих Петра и Павла на чијем крову је недавно завршена рестаурација, досад више пута рађена”, каже.

Барокна грађевина, у селу које држи до традиције обнављана је више пута као споменик ретке лепоте, каже саговорник, „са угластим визурама које повезују брод цркве и звоник и указују на прелазак из 18. у 19. век”.

Историчари уметности код којих смо се распитали, кажу да је иконостас ретке цркве осликао Ђока Ракић 1877. године, а резбарија је необарокна. Највредније иконе налазе се данас у Галерији Матице српске и припадају чак и старијем периоду, неке су из 1730. године. Црква је, закључују, значајно остварење барокне уметности, а карактеристична је већ на први поглед по масивним стубовима.