Сахара је била зелена

Непрегледно пешчано пространство Сахаре у области Такаркори у југозападној Либији некада је било зелена оаза, препуна биљака, језера и река у којима су обитавале велике животиње попут нилских коња. У садашњој пустињи, у давној прошлости области богатој вегетацијом, живели су тајанствени становници, припадници врсте људи која је била потпуно изолована и миленијумима је живела одвојено од подсахарске и европске популације, тврде научници са Института „Макс Планк” у истраживању недавно објављеном у часопису „Нејчер”.

До ових закључка научници су дошли анализирањем генома изолованих из мумифицираних остатака две жене које су, како су проценили експерти, живеле на поменутом простору пре 7.000 година. Археолози су својевремено испод стена дубоко у пустињи пронашли посмртне остатке 15 жена и деце који су били веома добро очувани, напоменуо је професор Савино ди Лерина са универзитета у Риму, коаутор студије, пренео је Си-Ен-Ен.

„Први пут смо успели да секвенционишемо читаве геноме из људских остатак пронађених у тако врућем и сушном окружењу. Прву мумију смо пронашли другог дана ископавања”, истиче Ди Лерина.

Према подацима прикупљеним током истраживања генома научници су закључили да су припадници праисторијске заједнице створили своје уточиште у склоништу у стенама.

Археолози су утврдили да су се чланови ове заједнице бавили узгајањем припитомљених животиња, али и пољопривредом. У гробницама испод стена пронађени су алати направљени од камена, дрвета и животињских костију, као и грнчарија и плетене корпе.

Геноми посмртних остатака две жене указали су на карактеристике мале популације Такаркори, која је живела у пределима данашње Сахаре до пре око 5.000 година. Геном узет из узорака посмртних остатака две жене које су се по свему судећи бавиле сточарством открива да се њихово порекло може пратити до древне северноафричке генетске лозе, потврдили су експерти који су радили на истраживању.

Д. Ивановић