Европу ће спajaти супербрзи метро
Откривени су планови за супербрзу железничку мрежу названу „Метро за Европу” (Tube for Europe), која би могла потпуно да промени начин путовања по континенту. Коришћење ових возова у стилу метроа, значајно би скратило време путовања до главних европских дестинација и омогућило поласке и из британских градова - Лондона, Ливерпула, Глазгова и Белфаста.
Концепт супербрзе железничке мреже, план Старлине, осмислила је компанија „21st Europe”, нови think-tank, са седиштем у Данској.
„План Старлајн - његову визију, истраживање и оркестрацију - развила је компанија 21. Европа. Радимо са најсјајнијим европским умовима да дизајнирамо нацрте који подстичу на разговоре и инспиришу оптимизам за следеће поглавље континента. Нацрт је дизајниран у сарадњи са Bakken & Bæck, технолошким дизајнерским студијом специјализованим за дигиталне производе, идентитет бренда и иновације усмерене на будућност. Са канцеларијама у Ослу, Амстердаму, Бону, Лондону и Барселони, удружили су се са Culte Commun у Паризу за дизајн. Starline план је заснован на експертским увидима у мобилност, инфраструктуру и европску политику, осигуравајући да је то одржив оквир, а не само визија”, пише на сајту компаније.
Овај пројекат је представљен као иновативно решење за унапређење железничког саобраћаја широм Европе, али друге информације и детаљи о тачној локацији или догађају на којем је концепт први пут представљен још нису доступни.
Повезивање европских земаља
Компанија, у свом пројекту Старлајн, обећава брзине возова до 400 километара на час, уз невероватно скраћивање путовања – од Хелсинкија до Берлина, на пример, за само три сата, док данас ова рута траје цео дан. Слично томе, путовање између Кијева и Берлина, које је традиционално ноћна вожња, постало би „беспрекорна конекција”.
Планом је предвиђено да буду спојене све европске земље, укључујући Велику Британију и Ирску, као и да свака европска држава има бар једну станицу, при чему би мрежа обухватала све делове Евопе, од Португалије до Турске и Украјине.
Железничке станице ове нове мреже биле би културни центри и налазиле би се ван градских центара. Ове станице ће, према плану, бити активни јавни простори са културним садржајима, трговима и догађајима, чиме би постале дестинације саме по себи.
Визуелни идентитет мреже ослањао би се на плаву боју, инспирисану логотипом Европске уније, како би се нагласио европски карактер овог транспортног пројекта.
Циљ је да плави возови постану препознатљиви симболи, попут црвених дабл-декер аутобуса у Лондону или жутих таксија у Њујорку.
Проширење постојећих конекција
За разлику од класичних железничких система, возови неће имати поделу на класе, слично лондонској подземној железници, што ће путницима омогућити флексибилност. Ентеријер ће бити осмишљен са нагласком на комфор, уместо на максимално искоришћење простора, преноси Дејли мејл.
У оквиру композиција биће различите зоне прилагођене потребама путника:
„тихе зоне” за оне који желе да раде или се фокусирају, отворени простори за разговор и дружење, породичне зоне са садржајима погодним за децу,
кафе-зоне, где ће путници моћи да уживају у освежењима током путовања.
Поред превоза путника, Старлајн планира и теретну железничку мрежу, која би омогућила бржи транспорт робе широм Европе и побољшала логистику за
За сада је „Метро за Европу” само концепт, али се компанија нада да ће пројекат бити финансиран из буџета Европске уније и националних влада.
Ова иницијатива долази у тренутку када и лондонски Ст Панцрас Хигхспеед ради на проширењу европских железничких конекција. Власник станице и брзе пруге до Фолкстона жели да повећа конкуренцију међу оператерима, попут Еуростара и других железничких компанија.
Планови укључују и ширење међународне зоне на лондонској станици, како би могла да прими до 5.000 путника на сат, у односу на садашњих 1.800.
Француска фирма Гетлинк, која управља Еуротунелом, такође се придружила овој иницијативи која има за циљ повећање железничке повезаности између Британије и Европе.
Планирано је увођење директних возова до Франкфурта, Келна, Женеве, Цириха, а касније и Милана, чиме би се прошириле постојеће линије ка Паризу, Бриселу и Амстердаму.
Инжењери који стоје иза Еуротунела се надају да ће се, када се нова мрежа буде реализовала, саобраћај удвостручити у односу на тренутни ниво.
Станица и у Србији
Према информацијама доступним британском листу, планови за супербрзу железничку мрежу предвиђају да свака европска земља има бар једну станицу, укључујући и Србију.
Није прецизирано, међутим, да ли ће Београд бити директно укључен у ову мрежу. С обзиром на то да је Београд главни и највећи град Србије, највероватније је да ће бити одабран као станица ове мреже, али за потврду је потребно сачекати званичне објаве компаније Старлајн или надлежних институција.
Прецизни подаци о укупним трошковима изградње супербрзе железничке мреже „Метро за Европу” тренутно нису доступни, с обзиром на то да је пројекат још у фази концепта. Међутим, поређења ради, слични инфраструктурни пројекти у Европи имају значајне буџете.
Изградња базног тунела Mont d’Ambin/Mont Cenis, дугог 57,5 километара, између Француске и Италије, на пример, процењена је на око 8 милијарди евра. С обзиром на обим и комплексност пројекта европског метроа, очекује се да ће укупни трошкови бити знатно виши, али тачне процене ће бити доступне након детаљних студија и планирања.
За сада не постоје ни прецизне информације о временском оквиру за реализацију супербрзе европске железничке мреже, а нису објављени ни детаљи као што је почетак изградње или планирани датум завршетка.
