Тијана Јевтић: Супруг је желео да будем срећна
Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ je Тијана Јевтић, новинарка Спортске редакције Радио-телевизије Србије. Она говори о томе колико је тешко женама које се баве спортским новинарством, због чега је битно образовање и учење да би неко био добар новинар, како ускладити приватан живот са овом професијом, постоје ли неке нездраве навике које жели да промени код себе…
– Тешко је женама у спортском новинарству. То је мушки свет. Не прихватају те. Ја сам убеђена да данас половина њих и даље сматра да ми неко пише шта ћу да кажем, чула сам да говоре: „Пишу јој све“. А ја сам толико много прошла програма и догађаја, не знам шта нисам радила…
Од детињства сам знала да ћу бити спортски новинар зато што је негде моја идеја увек у глави била да на свој начин могу гледаоцима да пренесем резултат неког дешавања тиче се спорта јер и даље верујем у то да је спорт једина здрава ствар која постоји у нашим животима и да је битна та нека дисциплина и то што ћеш да научиш и шта је победа и шта је пораз, то је у ствари основа свега. Новинарство ти даје прилику да на свој аутентичан начин кажеш и „донесеш“ неки догађај, неки резултат. Мени је рад на Трећем каналу био најбоља животна школа – истакла је Јевтићева.
Њен став је да ништа не може да буде инстант.
– Нема ништа инстант. Не постоји инстант живот, здравље инстант, нема љубави инстант, ништа не може инстант. За све мора да прође неки период да би се тачно наместиле ствари онако како треба – додала је гошћа нашег подкаста.
Новинаркама је тешко да ускладе посао и приватни живот ако немаш с друге стране разумевања, ако та друга страна не разуме твој посао… Јер, онда си у огромном проблему.
– Или трпиш на послу или ти трпи породица, кућа, нема друге. Јер ми немамо класично радно време, празнике, викенде, дочеке нових година... И моја деца су научила да су викендом остали родитељи слободни, а ја баш викендом радим, али они то разумеју и живе с тим – наглашава Тијана Јевтић.
Она је говорила и о најтежем тренутку у животу, када јој је изненада преминуо супруг који је био тренер пливачке репрезентације Омана.
– Преминуо је у сну. Сећам се да ми је неколико дана пре него што се то догодило само говорио да му је важно да будем срећна, задовољна. Он је замерао што ја радим овде, што нисам се одрекла посла и отишла да живимо у Оману, да деца иду у стране школе... А ја сам се некако држала свог посла јер је то нешто моје. Не због телевизије, због сликања, него зато што је то нешто моје. Приликом нашег последњег сусрета ми је замерио зато што се нервирам због глупости. Сада размишљам колико ја у ствари нисам ни уживала довољно колико је требало у тим тренуцима.
Волела бих да сада, за неке друге животне ствари, кажем себи: „Дај бре што се нервирам“ – додала је наша саговорница.
За њу је важно да у животу мораш да будеш оно што јеси и да не смеш да се фолираш.
– Треба се окружити људима који размишљају позитивно и који те вуку горе. Никада нисам била љубоморна ни на кога, ни на оне који су више од мене урадили, ни ко има бољи живот, ни више новца – каже Јевтићева.
