Важно је отићи када нема жара у ономе што радимо
Гошћа новог подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар“ је Мина Гајовић, глумица и здравствени радник у Француској. Она говорити о томе како је у потпуности променила свој живот, ни не слутивши да ће од посла бабице у зајечарској болници доћи до радног места у врхунској клиници у Паризу, а да ће затим дати отказ и отиснути се у свет глуме и моделинга. У подкасту је говорила и о вери, о дружењу са Французима, о томе како јој је било тешко да се уклопи у Паризу јер није знала ни реч француског језика, али да се „заинатила“ и научила га за две године тако добро да без грешке може да глуми у њиховим филмовима. Било је речи и о томе како јој јој је развод брака био прекретница у животу, које су тајне здравог живота које она практикује, колико јој недостаје Србија, али и како се „брани“ од негативних особа.
– Шест година сам радила у париској болници. То је био један диван период. Порођаји и бебе су нешто дивно, али с друге стране било је и ситуација које нису биле тако пријатне. У једном тренутку сам рекла себи да више не могу да радим посао бабице, јер ми је та последња година у болници била баш компликована, много лоших ствари се дешавало, било је много привремених порођаја, много беба на реанимацији... И онда се десило да је глума дошла у мој живот и захваљујући њој, некако сам решила да прекинем тај контакт са породилиштем и да оставим то поглавље живота иза себе. Кад је тај посао престао да ми буде задовољство, ја сам прекинула. Треба увек да осетимо жар кад радимо нешто и да будемо потпуно срећни када смо у нечему, када радимо нешто конкретно, без обзира на то да ли је то посао, нека друга активност или рецимо планинарење – нагласила је Гајовићева.
Она је у нашем подкасту нагласила да се у Француску одселила због љубави, али да је тај брак доживео крах. Тада су јој се отворила нека друга врата која су је водила до успеха. Остварила је велики успех јер је имала важну улогу као дебитант у француском филму „Сто хиљада милијарди“, који је недавно имао премијеру и у Србији, а затим су уследиле и друге роле.
– Имала сам доста затворених врата у животу, али отворених прозора. И те прозоре сам широм отворила и била сам срећна због тога, зато што имам ту неку енергију да осетим да ће нешто бити добро јер верујем у боље сутра. Увек имам позитивну енергију, никад себе нисам успоравала, колико год су други пробали да ме успоре – истиче наша саговорница.
Она открива да је највише опушта планинарење и да је ту поново „открила“ себе.
– Пробудило се нешто у мени, нека снага коју можда нисам ни познавала, која је била онако притајена, ушушкана баш онако лепо… Када сам први пут отишла на планину, када сам прешла 22 километара, и обишла осам водопада, тада сам схватила колико је природа јака и колико нам та природа даје моћ, а да ми нисмо свесни да ту моћ можемо и да осетимо и да је видимо. После тог дана почела сам да планинарим сваки пут кад дођем у Србију, а идем на планинарење и у Француској – додала је Мина Гајовић.
